Završna predstava u evro-krizi

Vlada u Atini se ponovo preračunala. Za sledeće dve godine nedostaje joj - ne 11 i po milijardi evra, kako je ranije objavljeno, nego 14 milijardi. To u poređenju sa 240 milijardi iz dvaju paketa pomoći i 100 milijardi za koje je smanjen grčki dug, i ne zvuči puno. Ali spasioci su se umorili. Kako objasniti građanima Nemačke, Holandije, Austrije i Finske da bi trebalo da spreme i treći paket? Zato se raspravlja o tome da zemlje zajmodavci Grcima izađu u susret na drugi način: da snize kamate na kredite pomoći ili jednostavno odlože rokove plaćanja.

Međutim, kriza se zakuvala u još jednom loncu: I Španija bi uskoro mogla da zatraži maksimalnu pomoć iz za to predviđenih fondova. Čini se da se nova molba za pomoć ne može „zaobići“, izjavila je gradonačelnica Madrida Ana Botela. Ona je prva visokorangirna španska političarka koja je to priznala. Toj četvrtoj ekonomskoj sili evro-zone ulagači masovno okreću leđa. U drugom kvartalu izvučeno je kapitala kao nikada u poslednjih 20 godina. Još jedan znak nepoverenja finansijskih tržišta jesu visoke kamate koje ona za dugoročne kredite zahtevaju od španske države. Za desetogodišnje kredite, kamate iznose oko sedam odsto. Takvo opterećenje teško da bilo koja zemlja može da podnosi na duži rok. Španski ministar privrede Luis de Gindos od Evropske centralne banke (ECB) traži da neograničeno kupuje španske državne obveznice. On smatra da se samo tako trajno može olabaviti kamatni pritisak.

ECB kao zadnje utočište

Pre mesec dana svi su još u neverici vrteli glavom: o čemu ovaj priča? To bi značilo da Evropska centralne banka otvoreno finansira neku državu! To je granica koja se nikad ne sme preći. Ali otkako je predsednik ECB Mario Dragi krajem jula rekao da će sve učiniti za spas evra, odjednom je i nezamislivo postalo zamislivo.

Sad ta najava dobiva i svoje konture. Prema pisanju nemačkog nedeljnika „Špigel“, ECB razmatra da za svaku zemlju uvede individualne gornje kamatne granice. Ukoliko se to ograničenje pređe, Centralna banka će, navodno, kupovati obveznice pogođene zemlje u neograničenim količinama. ECB će koristiti svako oružje za zastrašivanje i špekulantima objaviti rat. Bitku za zajedničku valutu će dobiti jer, na kraju krajeva, ona evre može da štampa do u nedogled. U međuvremenu je na te glasine reagovala i ECB: „Izveštaji o odlukama koje još nisu donesene apsolutno ukazuju na pogrešan put“, izjavio je portparol ECB u ponedeljak (20.8.).

Ipak, finansijska tržišta imaju poverenja u ECB. Već danima raste vrednost deonica na berzama u Evropi, uprkos tome što je većina zemalja zapela u recesiji, a prihodi preduzeća se tope. A to je plodno tlo za novi „finansijski mehur od sapunice“.

„Italijanska monetarna unija“

Ali, naduvani „mehuri od deonica“ i ECB-ova politika spasavanja evra, imaju nešto zajedničko - ni jedno ni drugo ne može dugo da traje. Velikodušnom kupovinom državnih obveznica Centralna banka prezadužene zemlje sa periferije evro-zone ne oslobađa samo kamatnog pritiska nego i pritiska da sprovedu reforme. A to će opet dovesti do potrebe za spasavanjem. Mašine za štampanje novčanica ECB više neće prestajati da rade. Biće, doduše, sprečen raspad evro-zone, ali srednjoročno neće moći da bude izbegnuta inflacija u srcu monetarne unije, smatra stručnjak nemačke banke „Komercbank“ (Commerzbank) Jerg Kremer.

„Politika ECB koja se prilagođava potrebama perifernih zemalja, kao i sporo sprovođenje reformi istih tih perifernih zemalja, dovešće, tokom godina, do značajnog pada vrednosti evra u odnosu na većinu drugih valuta“, napisao je Kremer u jednoj svojoj analizi. Visoka inflacija, slaba valuta, to podseća na Italiju iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Zato on evro-zoni predviđa „italijansku monetarnu uniju“.

Zaključak: kratkoročno će „Super Mario“ da usreći finansijska tržišta, južne evropske zemlje, kao i političare. Dugoročno – „periferne zemlje“ se vraćaju u dobro poznato stanje iz vremena pre monetarne unije. Cenu za održavanje evro-zone na kraju plaćaju građani zemalja iz jezgra Unije. Ali, s obzirom na to da će posledice moći da se osete tek nakon nekog vremena, političari se nadaju da će građane moći da zadovolje već samom činjenicom da je taj proces - usporen.

Autorke: Džang Danhong / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković