Zbog čega je umro Uri Jalo?

Računica je prosta, kaže stručnjak za požare Maksim Smirnov. „Znamo kolika je bila prostorija, kolika je zapremina dušeka, i koliko je energije moguće osloboditi.“ Smirnov je je slučajem Urija Jaloa počeo da se bavi u novembru 2012. Jalo, koji je u Nemačkoj tražio azil, umro je pod nejasnim okolnostima u policijskom pritvoru. „Pronađen je dušek koji je potpuno izgoreo i leš sa teškim opekotinama“, podseća Smirnov. Taj veštak sastavio je izveštaj na osnovu svojih eksperimenata, a njegovi rezultati podstakli su Inicijativu za sećanje na Urija Jaloa da se obrati tužilaštvu u Karlsrueu. Ta organizacija smatra da postoje ozbiljne naznake da je u pitanju ubistvo. Oni su, u saradnji sa Smirnovim izveli rekonstrukciju pogibije Jaloa.

Da li je bilo slomljenih kostiju?

Taj slučaj već dva puta se našao pred sudom. Po zvaničnoj verziji, Uri Jalo, koji potiče iz Sijera Leonea, zapalio je svoj dušek upaljačem za cigarete i umro od opekotina. Jalo je pri tome bio vezan za krevet lisicama, i u veoma akoholisanom stanju. Međutim, dušek poput onog na kome je Jalo ležao, prilično je teško upaliti.

Dodatna obdukcija pronašla je naznake da je jedna od kostiju u lobanji preminulog (sitasta kost, ispod očnih šupljina) bila slomljena. Jedan policajac umešan u slučaj osuđen je krajem prošle godine za nemar sa smrtnim posledicama i kažnjen novčano sa 10.800 evra. Kritičari zameraju istražiteljima da su vodili istragu pod uticajem predrasuda, kao i da su želeli da zataškaju dokaze. „Mi želimo da zatvorimo taj slučaj i želimo pravdu. Zato i nastavljamo da se time bavimo“, objašnjava Moktar Bah iz organizacije „Sećanje na Jaloa“. „Kada bi se u jednom poštenom procesu ispostavilo da je on to sam sebi uradio – i to bi bio nekakav rezultat.“

Zapaljena polutka

Novi dokazi koje je predstavila ta organizacija, mogli bi da pokrenu novi sudski postupak. Aktivisti su, naime, dokumentovali eksperimetne Smirnova putem video-snimaka. Smirnov je u Irskoj, od limenih ploča, napravio prostoriju koja po dimenzijama odgovara ćeliji u kojoj je Jalo izgoreo. Zatim je u tu prostoriju smestio dušek, na koji je stavio svinjsku polutku umotanu u odeću. „To je uobičajeni postupak kod ispitivanja požara, jer unutrašnji organi kod svinja, a naročito njihova koža, liče na onu ljudsku“, objašnjava Smirnov. Dušek je u više navrata paljen, a zatim su merene štete na mesu, odeći i podlozi, kao i rasipanje čestica u ostatku sobe. „Za to smo koristili nemačku tehniku“, kaže Smirnov.

Tužilaštvo se dvoumi

Za tog stručnjaka, rezultati su prilično jasni: „Bez nekakvog akceleratora koji pomaže gorenje, teško je zamisliti da bi posledice bile kao u Jalovljevoj ćeliji“, tvrdi Smirnov. Rezultate slične tom požaru dobili su jedino kada su svinjska politika i dušek poliveni sa pet litara benzina.

Na Folkera Bitmana iz nadležnog državnog tužilaštva u Desauu, ta nova saznanja očigledno su ostavila snažan utisak: „Nisam znao sa čim ćemo ovde biti suočeni“, izjavio je nakon što su mu predstavljeni rezultati eksperimenata. Bitman doduše nije želeo da odmah da konkretne izjave o tome šta će državno tužilaštvo preduzeti. Možda će biti potrebna dodatna veštačenja. Bitman do sada nije smatrao da postoji potreba da se još nešto razjasni, ali to se, kaže. „sada promenilo.“

Autori: Hajner Kizel / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković