Zbog Dejtona izgubljeno mnogo vremena!

Za reforme i novu strukturu sistema, koji će prvenstveno biti u službi naroda, potreban je dogovor unutar zemlje, a novouspostavljena vlast u BiH sada ima novu šansu za „popravni ispit“.

Bosna i Hercegovina izgubila je mnogo vremena zbog Dejtonskog sporazuma, koji je bio dobar za zaustavljanje rata, ali ne i za ustavno funkcionisanje države, smatra izvestilac Evropskog parlamenta za BiH, Doris Pak. Pak za Dojče vele kaže da je Dejtonski sporazum trebalo da bude izmenjen mnogo ranije i da je i EU morala više da insistira na reformama ustava u BiH:

„Tužna sam jer BiH može da bude blizu EU isto koliko i druge zemlje regiona, a zapravo je iza njih. Mnogo grešaka je počinjeno, političari nisu radili ono što je trebalo, pogotovo poslednjih 5 godina. Izgubljeno je toliko vremena u svađama i nije se gledala realnost. A realnost je činjenica da moraju refomisati Dejton.“

Kako do funkcionalnijeg sistema?

Petnaest godina posle Dejtonskog sporazuma BiH se nalazi na svom putu ka EU, ali da bi ispunila sve neophodne uslove za to zemlja mora da bude funkcionalna, naglašava Emine Bozkurt, predstavnica socijaldemokrata u Evropskom parlamentu, zadužena za BiH:

„Najvažnije pitanje je - Da li je Dejton, takav kakav je danas, dovoljno funkcionalan za budućnost zemlje? Trenutno postoje problemi, a BiH je potrebna potpuno funkcionalna država. Postojanje suviše „slojeva“ vlasti otežava donošenje odluka koje bi zemlju vodile ka reformama i promenama neophodnim kako bi BiH mogla da se nada ulasku u EU.“

Bozkurt za Dojče vele ističe da je sada važno da u BiH dođe do dogovora - kako se sistem može promeniti: „Ono što je BiH potrebno to je struktura koja radi za narod. Struktura koja vodi zemlju unapred ne unazad. Struktura koja stvara radna mesta i perspektive za mlade. Na narodu u BiH je da načini tu promenu za sebe.“

Zašto BiH još nema jasan put?

BiH jeste komplikovana i teška za upravljanje i za razvoj, a samim tim je i njen napredak spor, smatra predsednik Odbora Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Edvard Kukan. On naglašava da je posle nedavnih izbora novoformiranoj vlasti data nova šansa da bude pragmatična i da od BiH napravi funkcionalniju državu:

„Brisel želi da vidi promene u mnogim stvarima, najpre u funkcionisanju države i njenih institucija. Na građanima BiH je da izvrše pritisak na svoje političare kako bi se dogovorili i kako bi zemlja krenula brže u svim poljima, ujedno i ka EU.“

Da BiH danas zaostaje za svojim susedima u procesu evrointegracija i da mora da se pokrene, smatra i analitičarka za Zapadni Balkan, iz Centar za evropsku politiku u Briselu, Roza Balfur. Razlozi za takav trenutno „ne definisan put“ BiH mogu se naći i u neusaglašenim stavovima međunarodne zajednice koja je često slala „zbunjuje poruke“ zemlji. Međutim, prvenstveno odgovornost je na domaćim političarima i njihovoj nesposobnosti da se dogovore, smatra Balfur:

„Dejtonski sporazum nije savršen - čak je daleko od toga. Ali to je ono što trenutno imamo. Političari u BiH moraju da budu pragmatični - da manje misle o pojedinačnim interesima, a više o budućnosti zemlje. Nadam se da će podsticaj za BiH doći iz činjenice da ostatak regiona napreduje.“

Šta za sledećih 15 godina?

Na godišnjicu Dejtonskog sprazuma, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, Jelka Kacina, najviše zanima kako BiH vide oni koji u njoj žive i da li mladi, za sledećih 15 godina, BiH vide kao svoj dom ili sanjaju da je napuste:

„Oba su scenarija moguća. Meni bi svako bilo u interesu da BiH bude normalna, da bude dosadna, da bude perspektivna. Da mladi tamo ostaju, da se ne menja etnički sastav BiH i da se „etničko čišćenje“ ne nastavi na ekonomskom osnovu.“

Kacin naglašava da je već sada bitno da se razmišlja od čega će se živeti za narednih 15 godina, kako omogućiti rast, kako nadoknaditi do sada izgubljeno i tako svrstati zemlju rame uz rame sa uspešnim članicama EU.

Autor: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Jakov Leon