Zbog krize, bogati sve manje brinu o zemljama u razvoju

Na sastanku na vrhu u subotu u Vašingtonu razgovaraće se o reorganizaciji svetskog finansijskog sistema. Sa stanovišta zemalja u razvoju neki aspekti reforme naročito su važni: pre svega trebalo bi smanjiti premoć finansijskih tržišta nad takozvanom realnom privredom, kaže Peter Val, berlinski stručnjak za pomoć za razvoj.

„Finansijska kriza mogla bi dovesti do smanjivanja interesovanja za podsticanje razvoja. Ako se imaju u vidu ogromne sume koje se izdvajaju za spasavanje finansijskog sistema bio bi cinizam sada štedeti na ionako skromnim sredstvima za razvoj.“

Borba protiv siromaštva, razvoj i poštovanje ljudskih prava moraju postati prioriteti i za finansijski sektor. A kako bi se otklonile posledice svetske finansijske krize po siromašne trebalo bi, pod okriljem Ujedinjenih nacija, osnovati međunarodni fond za pomoć. U protivnom, biće nemoguće ostvariti milenijumske ciljeve.

„Bez obzira na trenutni krah neophodno je tržišta učiniti stabilnijim, predvidivim i transparentnijim i kada je o interesima zemalja u razvoju reč. Uspostaviti finansijski sistem koji će voditi računa i o razvoju siromašnih zemalja.“

Regulisati tržište

Trebalo bi ograničiti mogućnosti špekulacija cenama namirnica. Istina, odavno postoje takozvani „fjučers“ - poslovi koji su od koristi i za proizvođače hrane. Na taj način oni mogu da prodaju žetvu već u januaru i u julu dobiju ugovorenu cenu za isporučenu robu bez obzira na to šta se u međuvremenu događalo na tržištu.

„Sada je problem što su se pojavili trgovci koji se tradicionalno ne bave tim poslovima i što je tržište naduvano. Kad-tad svaki balon mora da pukne. I zato bi trebalo napraviti nekakav trgovački registar u koji bi bili uneseni oni koji bi smeli da trguju na čikaškoj berzi ili drugim berzama namirnica“, kaže Val.

Prema njegovom mišljenju na taj način bi se sprečile anomalije i ogromna kolebanja cena kao što je to sada slučaj.