Zbog požara u Rusiji raste cena pšenice

Tim povodom list Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Putinovi kritičari smatraju da je predsednik vlade najodgovorniji za katastrofu koja je zadesila zemlju. Uz mnogo lobiranja Duma je 2007. godine, kada je on bio predsednik Rusije, usvojila takozvani „Kodeks šuma“ kojima su ukinute decentralizovane šumske inspekcije. Njihova prednost je bila u tome što su raspolagale malim avionima i mogle su brzo da reaguju i gase požare čim bi izbili.

Odgovorni za požare su i zakupci šuma čiji je prvenstveni cilj bio, kao što pokazuju požari u okolini Moskve, da poseku drveće. Krivica se pripisuje i regionalnim vlastima, koje su, istina, često daleko od mesta požara i kojima nedostaju oprema i ljudi kako bi ih gasili. Ministarstvo za katastrofe, koje kontroliše šume uz pomoć satelita i raspolaže velikim avionima za gašenje, reaguje usporeno - u svakom slučaju znatno sporije od ukinutih lokalnih službi koje su mnogo bolje poznavale teren.

Istraživanje Instituta Keldiš za primenjenu matematiku Ruske akademije nauka pokazalo je pre dve godine da suvo leto može da bude katastrofa za zemlju. Površine koje su sada zahvaćene vatrom nisu naročito velike u poređenju sa požarima proteklih godina, pisala je „Nezavisimaja gazeta“. Na primer, pre četiri godine gorelo je 19 miliona hektara šume – ali u retko naseljenom Sibiru, tako da i nije bilo odjeka u javnosti.

Sada gori evropski deo Rusije. Sve podseća na rat, izvestio je čečenski pisac Arkadij Babčenko iz šumskog regiona udaljenog 400 kilometara od Moskve. Pruga do tamo vodi kroz spaljene šume, u selima žive uglavnom stari, sada opkoljeni vatrom. Nema vatrogasaca. Meštani pomažu jedni drugima u gašenju kofama vode, a u njegovom selu, izveštava Babčenko, čak nema ni vode, jer je isključena zbog neplaćenih računa“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“ .

Posledice požara

Minhenski list Zidojče cajtung bavi se jednim drugim aspektom šumskih požara u Rusiji i letošnje julske žege i piše:

„Na najvažnijoj evropskoj berzi žitarica Matif u Parizu tona pšenice koštala je pre godinu dana 100 evra, trenutna cena je 170 do 180 evra. Nijedna druga sirovina nije toliko poskupela kao pšenica – samo od juna do jula cena je porasla za 16 procenata.

„Za razliku od situacije pre dve godine sada nisu krivi špekulanti“, kaže Marita Vigertejl koja se bavi poljoprivredom u humanitarnoj organizaciji Oksfam. Prema njenom mišljenju uzroci su pre svega na istoku – zbog talasa vrućine u Rusiji ne gore samo šume, nego je izgorelo i žito. Rusija je jedna od najvećih svetskih izvoznica pšenice. Prema rečima zamenika ministra poljoprivrede Aleksandra Beljajeva umesto očekivanih 97 miliona tona biće požnjeveno samo 70 miliona tona, mada je demantovao tvrdnje da će Rusija obustaviti izvoz pšenice.

„Prinosi će biti manji i u Ukrajini, Belorusiji i Kanadi“, izjavila je Vigertejl. Zato i ne čudi što cene rastu, mada prema njenom mišljenju nema opasnosti od gladi, jer su žetve u protekle dve godine bile dobre i silosi u svetu su puni. Međutim, ako bi sledećih godina vremenske prilike bile kao ove, situacija bi lako mogla da postane kritična. Inače, i u Nemačkoj će ovogodišnji prinosi biti između 10 i 15 odsto manji nego prošle godine“, piše „Zidojče cajtung“.

Kritike za gradonačelnika Njujorka zbog džamije

Zidojče cajtung komentariše i odobrenje gradonačelnika Njujorka Majkla Blumberga da se dva bloka dalje od mesta gde su stajale kule Svetskog trgovačkog centra, srušene u terorističkom napadu 11. septembra 2001. godine, podigne džamija i piše:

„Ogorčenje članova porodica žrtava može se i razumeti. Inače, zbog Blumbergove odluke bune se pre svega konzervativci iz ostatka zemlje. Među istaknutim protivnicima projekta je i bivši predsednik Kongresa Njut Gingrič, otac „konzervativne revolucije“, zatim perjanica krajnjeg desnog krila republikanaca Sara Pejlin, te Antiklevetnička liga, jevrejska organizacija za ljudska prava čiji je predsednik, Abe Foksman, jedan od konzervativnih jastrebova u SAD.

Međutim, Blumbergu nije preostalo ništa drugo nego da odobri izgradnju džamije. Naime, posle napada 11. septembra čak ni Džordž Buš i njegova neokonzervativna klika na vlasti nisu se usudili da generalno napadnu islam. Od prvog dana pravili su jasnu razliku između islamskih vernika i islamskih terorista. Naime, sloboda veroispovesti bila je mnogo pre demokratije i ljudskih prava jedno od obeležja nacionalnog identiteta u SAD. I ta sloboda ostaje nedodirljiva bez obzira na osećanja članova porodica i političke argumente“, piše „Zidojče cajtung“.

Priredio: Nenad Briski

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević