„Zbog straha od islamista sarađivali sa diktatorima“

Šezdeset-petogodišnji Monsef Marzuki osnovao je levo orijentisanu stranku Kongres za Republiku (CPR) koju je Ben Alijev režim zabranio. Pre nedelju dana Maruki se vratio iz višegodišnjeg izbeglištva u Francuskoj i kandidovaće se na predstojećim demokratskim predsedničkim izborima, koji se održavaju za šest meseci.

Kako je trenutno i Egipat zahvaćen nemirima, na pitanje koliko se može upoređivati situacija u dve zemlje Marzuki odgovara: „Politički sistemi su različiti. Istina, i u Egiptu postoji apsolutna vlast jednog čoveka, sveprisustvo jedne stranke, isti sistem tajnih službi. Ali predsednik Mubarak bio je bar toliko pametan da običnim građanima ostavi male slobode – postoje političke stranke, u strogim granicama izvesna sloboda štampe. Tunis je bio čista policijska država koja se na kraju srušila“.

Međutim, prema njegovom mišljenju poruka tuniske revolucije svim diktatorima u arapskom svetu glasi: ne možete se i dalje ponašati kao da se ništa nije dogodilo. „Svi arapski sistemi su slični: svevlašće jednog čoveka čija porodica pljačka zemlju, iluzija demokratije, vlast političke policije, izolovanje elite i uključivanje (u vlast) svih oportunista. To je sistem koji razara državu i svi ti diktatori su diktatori u odlasku“, kaže Marzuki.

Marzuki dodaje da je Ben Ali otišao, da sledeći prvi čovek Egipta neće biti ni Mubarak, ni njegov sin, da će verovatno pasti i alžirska diktatura, da je sirijski režim suočen sa velikim problemima. Tako, nakon pada komunističkih diktatura na red dolaze one nacionalističke arapske, smatra tuniski političar.

Opsednutost strahom od islamista

Što se opasnosti od dolaska na vlast ekstremnih islamista tiče, Monsef Marzuki kaže: „Ljudi na Zapadu opsednuti su strahom od islamista. To ide toliko daleko da postaju slepi za realnost. Zbog straha od islamista sarađivali su sa čovekom kao što je Ben Ali. Tuniska revolucija je pokazala da je taj strah samo fatamorgana – na ulicama nije viđen nijedan jedini islamista“.

Najzad, ukazujući na veliku ulogu socijalnih mreža kao što su „Fejsbuk“ i „Tviter“ u organizaciji tuniske revolucije Marzuki je rekao: „Time su kažnjene sve one evropske laži kako demokratija nije za Arape i da oni mogu da žive samo pod korumpiranim diktaturama ili islamistima. Tuniska revolucija pokazala je izuzetno zreo i politizirani narod koji je bio u stanju da organizuje mirnu i demokratsku revoluciju služeći se najmodernijim sredstvima“.

Autori: Kristof Hajneman / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković