Zelena pluća sveta

Postoje konvencije o zaštiti bioraznovrsnosti ili pustinja, ali još nema konvencije o zaštiti šuma, mada bi bila preko potrebna, kaže Astrid Dajlman i izražava nadu da će Godina šuma koju su proglasile Ujedinjene nacije pomoći. „Od šuma imamo niz koristi koje je, zapravo, nemoguće platiti. One nam stvaraju kiseonik, upijaju ugljendioksid, čuvaju vodu, štite nas od poplava, sprečavaju eroziju i izvor su drveta od kojih se pravi niz stavri koje su nam potrebne u svakodnevnom životu, na primer papir, važne su za očuvanje bioraznovrsnosti“, kaže Astrid Dajlman.

Procenjuje se da hektar šume godišnje stvara vrednost od 750 evra. Uprkos tome šume se i dalje naveliko seku i Astrid Dajlman. „Šume iskorišćavamo preterano i pogrešno. Trošimo suviše drveta, papira, sve više površina pod šumama se pretvara u oranice ili plantaže. Najveća pretnja za šume je, dakle, čovek. A tu su onda još i šumski požari“.

Ponovo se intenzivno sade šume

Anke Helterman koja se bavi šumama kaže da plantaže nisu nikakva zamena za njih. „Zalažemo se za očuvanje primarnih šuma, onih koje se uopšte nisu menjale koje su stabilnije kada je reč o promeni klime i otpornije na spoljne uticaje. To nije slučaj kod monokultura na plantažama – one se podižu kratkoročno iz ekonomskih interesa i nemaju ulogu koju imaju prave šume“.

Heltermanova ukazuje da se najviše šuma seče u tropskim područjima. „Shvaćeno je da nestanak šuma poprima razmere koje ugrožavaju čoveka. Šire se pustinje, narušava se ekosistem i zato se u nekim zemljama ponovo intenzivno sade šume“.

Sve veća svest o značaju šuma mogla bi najzad da doprinese spasavanju zelenih pluća sveta.

Autori: Irene Kvajle / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković