Zemljina orbita je uveliko komercijalizovana
4. oktobar 2007.
Zemljina orbita je uveliko komercijalizovana, kaže Matijas Špude iz agencije za svemirske letove EADS Astrijum iz Bremena.
«Svemirski letovi su tehnologija koja omogućava raznovrstan bisnis. Primer: zaštita životne sredine je moguća samo uz pomoć satelita. Uz pomoć satelita možemo znatno da proširimo naše znanje. Stvaramo bezbednost, komunikaciju, pokretljivost, tehnologiju. Posao sa svemirskim letovima odvija se zapravo van svemirskih letova. Samo zahvaljujući tome što umemo da letimo kroz svemir, i u mnogim drugim područjima dobro poslujemo. Tako posmatrano, svemirski letovi su ekonomski relevantni».
Godišnje se za nemačku svemirsku industriju izdvaja 700 miliona evra. Oko 10.000 visoko kvalifikovanih inženjera rade u odgovarajućim istraživačkim centrima i firmama. Ali, koliko god značajan bio taj rad, mora se istaći da je lansiranje jednog satelita u zemljinu orbitu još uvek strahovito skup poduhvat. Rakete su komplikovane naprave za čiji razvoj su – kao u slučaju evropske rakete «Arijane» potrebne ogromne subvencije. Matijas Špude:
«Svemirski letovi i njihovo finansiranje su klasičan zadatak države. Država pokriva 80 odsto tih troškova. Svaki Nemac tako za ovu oblast godišnje izdvoji 8 evra i 60 centi, što i nije previše upoređenju sa 25 evra koje mora da izdvoji francuski poreski obveznik ili 104 evra za građanina SAD».
Svemirski letovi su najfascinantniji kada u njima učestvuju ljudske posade. Ali projekti orbitalnih međunarodnih svemirskih stanica su finansijski propali. U svemiru se praktično ne vrše istraživanja. Preveliki su troškovi transporta. I poslednji pokušaji sa svemirskim turizmom su takođe sporni zbog visoke cene. Pokušaji da se naprave jevtinije rakete i da se tako snize ti troškovi ne uspevaju već 50 godina.