„Zemljino oko“ od 66 antena istražuje svemir

Najveći radio teleskop sveta bi trebalo da bude postavljen u čileanskoj pustinji Atakama. To je jedno od najsušnijih područja na svetu, a nalazi se na 5.000 metara nadmorske visine. Razlike u temperaturi od 50 stepeni i jaki vetrovi predstavljaju veliki problem za tehničke uređaje.

Ipak, upravo u ovoj pustinji bi trebalo da bude postavljena ALMA tzv. tehnološka šuma sa 66 antena. ALMA-antene su trenutno na najmodernijem stupnju tehnološkog razvoja. Najveće dostignuće tog mehanizma od 66 antena jeste što se mogu spojiti u jedno "oko", koje može dostići širinu od 16 kilometara.

"Spajanje više antena u odnosu na pogon od samo dve antene podrazumeva ogromno povećanje učinka," objašnjava Volfgang Vild, menadžer projekta ALMA u Evropi. Uz pomoću slika koje je tako moguće napraviti, astronomi žele da otkriju jednu od najvećih tajni sveta: nastanak svemira.

ALMA-om astronomi nameravaju da istraže zvezde, i to one prve zvezde koje su i pokrenule proces stvaranja raznovrsnosti - pre više od 13 milijardi godina.

Veliki deo pogona antena dolazi iz Nemačke Za pravljenje antena bila je neophodna neverovatna preciznost. Dvanaest metara velika teleskopska ogledala ne bi trebalo da se iskrive ni pod najvišim temperaturama. Osim toga, sve antene moraju da imaju ista svojstva. Tek tada se mogu spojiti u jedno "oko", u takozvani "interferometar".

"Kad bi jedna antena odjednom bila značajno viša od ostalih antena, to bi naravno pokvarilo celi interferometar", objašnjava Peter Fasel iz fabrike Vertex, koja je odgovorna za tehniku antena. Tehničari i inženjeri sklapaju teleskope u jednom skladištu, a potom ih podvrgavaju opsežnim testiranjima. Ono što pri tom žele da saznaju jeste: da li sve antene imaju odgovarajući oblik? Da li je moguće tačno usmeravanje svih antena?

Tek kad se sve to proveri, antene mogu da se postave na plato. Za transport antena napravljena su i specijalna vozila, takođe u Nemačkoj. Ta vozila, težine više od 100 tona, mogu milimetarskom preciznošću da postave antene na željeno mesto.

Tri antene su već gotove.Sada astronomi proveravaju kako funkcionišu kad se spoje u "oko". Prve slike, tako nastale, zaista su onoliko oštre koliko su se naučnici i nadali. Astrofizičari iz celog sveta već željno iščekuju trenutak kad će u funkciji biti pogon od 66 antena u čileanskoj pustinji. ALMA bi trebalo da bude gotova 2012. godine. A tada bi trebalo da počne i nova era astronomije.

Autori: K. Borman, A. Nojhaus, M. Martinović

Odg. urednik: N. Jakovljević