Zemljotres na tržištu internet-prodaje

„Bojim se da će uspeti“, kaže Kaj Hudec sa Instituta za istraživanje trgovine u Kelnu. Kada kineski internet maloprodajni gigant tokom godine izađe na berzu, mogao bi da napravi nered na tržištu. „Strah proizilazi iz činjenice da veoma malo znamo o srednjoročnoj i dugoročnoj strategiji 'Alibabe'“, kaže Hudec.

Kompanija koju je 1999. osnovao bivši nastavnik engleskog, dugo je držala u tajnosti plan izlaska na berzu. Međutim, i ono malo što se zna, izaziva veliku pažnju: Analitičari procenjuju vrednost koncerna na 120 do 180 milijardi dolara. Prošle godine „Alibaba“ je prodao robu u vrednosti od više od 170 milijardi dolara. To je više nego što su zajedno postigli „Amazon“ i „Ibej“, oba zapadna konkurenta. Alekander Graf objašnjava šta je to što „Alibabu“ izdvaja od ostale konkurencije: „To je firma koja je nešto kao 'Amazon', 'Ibej' i 'Pejpal' (Paypal) u jednom.“

Različite usluge pod jednim krovom

Grupa „Alibaba“ obuhvata usluge kao što su „Taobao“: to je onlajn aukcijska kuća, koja je sa kineskog tržišta izgurala „Ibej“. Na sajtu Aliexpress.com kupci mogu da nađu robu, slično kao na „Amazonu“. „Postoji servis koji garantuje da korisnici ne mogu izgube novac“, kaže Aleksandar Graf. Taj servis, „Alipej“ (Alipay) je isto što je „Pejpal“ na zapadu.

Na svojim platformama, grupa grupa „Alibaba“ nudi samo robu trećih lica. Za razliku od „Ibeja“, ni prodavac ni kupac ne plaćaju troškove usluge. „Alibaba“ se u potpunosti finansira prihodima od oglašavanja.

Lansiranje na zapadna tržišta

Posle meseci nagađanja da li će „Alibaba“ da izađe na berzu, portparolka firme konačno je potvrdila da kompanija namerava da pusti prvi paket akcija u Sjedinjenim Američkim Državama: „Berza će od nas napraviti globalnu kompaniju“, dodala je portparolka. Aleksandar Graf objašnjava: „'Alibaba' je još uvek veoma mlada firma koja je do sada toliko brzo rasla u Kini da nije imala vremena da se probija na ostalim tržištima.“

Kaj Hudec smatra da „Alibaba“ izlaskom na berzu prvenstveno želi da privuče pažnju, da brend učini poznatim na Zapadu. „Rani znak planirane ekspanzije u Evropi su vesti o tome da Kinezi hoće da kupe aerodrom u Mađarskoj. Ako kineska vlada subvencioniše mađarski aerodrom, možete bez troškova poštarine da dobijete robu koju ste naručili kod 'Alibabe'.“

To bi moglo da pomogne da se uspostavi direktan kontakt kupaca sa kineskim tržištem. „Kineski proizvođači bi mogli da preskoče jedan korak – više im ne bi bio potreban posrednik“, kaže Aleksandar Graf. Ušteđenu maržu od oko 15 odsto, „Alibaba“ bi onda mogao da prenese na kupca i tako pojeftini proizvode.

„Alibaba“ je konkurencija Amerikancima

Čak i sada je „Alibaba“ profitabilniji od američke konkurencije. „Amazon“ je u trećem kvartalu 2013. imao gubitak od oko 40 miliona dolara. U istom periodu, neto profit „Alibabe“ porastao je za skoro 45 odsto, na 784 miliona dolara. Obim trgovine stručnjaci procenjuju čak većim nego na „Fejsbuku“ (Facebook), koji je iznosio 15 milijardi dolara dnevno. „To pokazuje koliko je veliki potencijal“, kaže Kaj Hudec.

„To što 'Alibaba' izlazi na berzu u Njujorku, ukazuje na to da grupa pokušava prvo da kroči u SAD“, kaže Aleksandar Graf. U Sjedinjenim Državama, međutim, „Amazon“ i „Ibej“ imaju prednost domaćeg terena.

U Evropi to izgleda drugačije. Do sada, „Amazon“ u Nemačkoj ima nešto kao monopol na trgovinu preko interneta. „Alibaba“ bi u narednih pet godina mogao potpuno da promeni sliku u Evropi, kada je reč o trgovini preko interneta, smatraju stručnjaci Graf i Hudec.

Autori: Kristijan Ignaci / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković