Zemljotresi skraćuju dužinu dana
6. mart 2010.
Veliki zemljotresi pomeraju velike površine tla i menjaju distribuciju težine na planeti. Kada se distribucija težine promeni, menja se i brzina kojom se planeta okreće. A brzina rotacije određuje dužinu dana.
Svaki događaj u svetu koji uključuje i pomeranje težine utiče na Zemljinu rotaciju, tvrdio je Benjamin Fong Ćao iz Centra za svemirske letove pri NASI, Godard, kada je istraživao isti fenomen 2005. godine.
Kako bi isti objasnili, naučnici koriste analogiju klizača. Kada čovek na ledu ruke drži čvrsto uz telo, brže se vrti. Uvučene ruke menjaju distribuciju mase klizača, a samim tim i brzinu njegove rotacije. Rihard Gros, geofizičar u NASA laboratoriji za mlazni pogon, koristio je računarski model ne bi li odredio kako je potres jačine 8,8 stepeni, koji je pogodio Čile, mogao da utiče na Zemlju.
Izračunao je da je potres pomerio Zemljinu osu za osam centimetara. Oko ose je uravnotežena Zemljina masa. Takvi pomaci mogu skratiti dan, a ovo nije prvi takav slučaj. Potres jačine 9,1 stepeni koji je stvorio razorni cunami u Indijskom okeanu 2004. godine, skratio je dan za 6,8 mikrosekundi.
S druge strane, dan se može i produžiti. Ako se brana Tri kanjona u Kini napuni, imala bi 40 kubnih kilometara vode. Pomeranje težine koje bi to uzrokovalo produžilo bi dan za 0.06 mikrosekundi, tvrde naučnici.
dpa/dr/nj