Zlatna strafilokoka hara evropskim bolnicama

U zemljama Evropske unije prilikom svakog desetog bolničkog lečenja nastaje šteta po pacijenta, rekao je u intervjuu za nemački „Velt“ evropski komesar za zdravstvo Džon Dali. Mnoge medicinske greške mogle bi da se izbegnu ako bi, kako je naveo malteški političar Dali, uprava u bolnicama bila poboljšana i ako bi se medicinsko osoblje stalno usavršavalo. Komesar za zdravstvo zahteva da se posebno strogo sprovode mere higijene u bolnicama u zemljama EU i ocenio da tu ne mogu da se tolerišu mere štednje, čak i ako mnoge zdravstvene ustanove jesu pod velikim finansijskim pritiskom.

Situaciju koja sada vlada u bolnicama u EU kada je o higijeni reč, Dali je ocenio kao „alarmantnu“. U bolnicama se godišnje oko 4,1 milion pacijenata zarazi tzv. zlatnom stafilokokom otpornom na antibiotike (MRSA), a 37.000 ljudi umre od infekcije koju su dobili u bolnici, naveo je Dali.

Kako protiv MRSA?

U Nemačkoj se godišnje 35.000 pacijenata i pripadnika osoblja bolnica zarazi zlatnom stafilokokom otpornom na antibiotike (MRSA) koja nakon operativnih zahvata može biti uzrok teških infekcija. Univerzitetska klinika u Esenu je prva klinika u Nemačkoj koja, još prilikom prijema pacijenata u bolnicu, proverava da li su zaraženi ovom bakterijom.

Profesor Valter Pop, potpredsednik nemačkog Udruženja za higijenu i mikrobiologiju kaže da je to pokušaj sprečavanja širenja bakterije na ostale pacijente. „Osobama koje su zaražene MRSA-om želimo da damo šansu za što brži oporavak. Na ovaj način takođe želimo da zaštitimo bolničko osoblje. Osiguravajuća društava u poslednjih nekoliko godina infekciju MRSA-om priznaju kao profesionalno oboljenje.“

Zbog multi-otporne bakterije koja može izazvati teške bolesti, bolnice su pod sve većim pritiskom. Traženje odštete zbog loših higijenskih uslova u bolnicama više nije retkost. Tome treba dodati veliku nesigurnost pacijenata i bolničkog osoblja jer niko ne zna da li je pacijent, prilikom primanja u bolnicu, zaražen ili ne.

U interesu bolnice

U pravovremene mere kontrole, klinika u Esenu je investirala 250.000 evra. Bolnica snosi sve troškove kontrole pacijenata. Zdravstvena osiguranja ne pokrivaju troškove lečenja pacijenta ukoliko je on inficiran u bolnici. „Sa pacijentom koji ima upalu pluća i zaražen je MRSA-om, bolnica gubi 20.000 evra. To znači da smo u plusu ako na vreme otkrijemo prenosioca bolesti i sprečimo njeno dalje širenje“, kaže doktor Pop.

On smatra da bi primer Univerziteteske klinike u Esenu trebale da slede i ostale bolnice u Nemačkoj. Prema rezultatima ispitivanja koje je sprovelo nemačko društvo za bolničku higijenu, 80 posto klinika je svesno opasnosti koju može naneti multi-otporna bakterija. Zbog toga se preduzimaju odgovarajuće mere predostrožnosti, a Institut Robert Koh preporučuje odgovornima, osobama zbrinutim u staračkim domovina i pacijentima da najmanje jedanput godišnje izvrše proveru da li su zaraženi MRSA-om. Ovo upozorenje je ozbiljno shvatilo samo pet posto pripadnika rizične grupe.

Autori: Almut Horstman / Mehmed Smajić

Odg. urednik: Nemanja Rujević