Zlato – spas u kriznim vremenima

Dužnička kriza ozbiljno je uzdrmala naizgled nepokolebljivu nemački vrlinu: umesto marljivog sakupljanja novca na štednom računu, nemački potrošači trenutno su sve rastrošniji. Od takvog trenda veliku korist ima industrija nakita, kaže Joahim Dinkelman iz Saveznog udruženja zlatara.

„Naša branša nije toliko zavisna od realne ekonomske situacije, već mnogo više od raspoloženja potrošača, a ono je i dalje veoma dobro. Takođe su važni i niska stopa nezaposlenosti i visoke plate. U tom smislu je raspoloženje potrošača dobro, što se direktno odražava na našu branšu“, kaže Dinkelman.

Ulaganje u trajne vrednosti

Industrija nakita 2011. godine je zabeležila promet od oko pet milijardi evra. Dobre dve trećine tog iznosa su od prodaje nakita, dok je jedna trećina od prodaje satova. I ove godine juveliri računaju sa pozitivnim poslovanjem. Visoke cene zlata, srebra, platine i dijamanata očigledno da ni malo ne utiču na spremnost kupaca da izdvoje velike sume novca.

„Zahvaljujući kupcima kod kojih raste smisao za vrednost, prodaja najluksuznijeg nakita je izuzetno dobra. Glavni razlog je taj što cene zlata neprestano rastu, a takođe je i vrednost dijamanata veoma stabilna. I ljudi onda ulažu u vrednosti koje su trajne“, objašnjava DInkelman.

Ali da li su visokokaratno zlato ili drago kamenje dobra investicija za pojedince? Nemačka fondacija za testiranje proizvoda „Štiftung varentest“ upozorava da bi to moglo da bude nepregledno i nesigurno tržište za amatere. Onaj ko se tu ne razume dobro, bolje mu je da ostane po strani. U tom slučaju je nakit ili dijamant bolje nositi, nego ga čuvati u sefu za bolja vremena.

Sličnog mišljenja je i Jirgen Kurc iz Nemačkog udruženja za zaštitu vrednosnih hartija iz Diseldorfa. On upozorava da se prilikom kupovine nakita ne plaća samo materijal, već i rad koji je u taj komad nakita uložen, a često je obračunata i provizija preprodavca.

„Da li će im se to kroz godine isplatiti, to je otvoreno pitanje. Postoji i opasnost da nakit, koliko god u trenutku kupovine izgledao vanvremenski, jednog dana izađe iz mode. Tada vlasniku ostaje samo vrednost materijala“, upozorava Kurc.

Poslednja slamka u nesigurnim vremenima

Situacija je malo bolja kada je u pitanju čisto zlato. Ali stručnjaci ne preporučuju dugoročne investicije u male količine zlata. Kod malih količina je prodajna marža uvek viša, i to višestruko, nego kod većih količina. Činjenica da trenutno vlada pojačana potražnja za najplemenitijim od svih metala, objašnjava se time da je zlato psihološki još uvek u glavama građana nešto što bi moglo da se opiše kao poslednja slamka u nesigurnim vremenima, kaže Jirgen Kurc iz Udruženja za zaštitu vrednosnih hartija.

„Kad zapreti inflacija ili neka veća kriza, građani pronalaze spas u zlatu. Tako je oduvek bilo i tako će i biti. Ipak mora da se zna da kod zlate nema dividenda ni kamata. Kad uložite u zlato, koristi imate samo od rasta kursa. A već više puta se pokazalo da u kriznim vremenima kurs zlata naglo skače. Ali kada se krize prevaziđu cena zlata istom brzinom počinje da pada. To znači, da je u depou dobro imati i zlato, ali ne u prevelikim količinama“, kaže Kurc.

Ali nakit i skupoceni satovi ipak poseduju vrednost koja ne može da se uporedi sa drugim skupocenim predmetima, kao što su automobili ili dizajnerska odeća. „Kod nakita i satova na kraju ostaje, ako ne neka lična, intimna vrednost, onda svakako vrednost materijala“, zaključuje Joahim Dinkelman iz Saveznog udruženja zlatara.

Autori: Monika Lomiler / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković