„Zviždač“ traži utočište

Bivši službenik CIA Edvard Snouden, osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž, kineski borac za građanska prava Čen Guangčeng, vođa venecuelanske opozicije Karlos Ortega – sve su to ljudi koji su u poslednje vreme potražili azil u nekoj stranoj zemlji. Snouden se sklonio u Hong Kong, a preostala trojica u ambasade zemalja koje su ih ubrzo zatim i primile u svoje okrilje – Guangčeng je otputovao u SAD, a Ortega za Kostariku.

Džulijan Asanž, osnivač platforme Vikiliks, već godinu dana se nalazi u ambasadi Ekvadora u Londonu. Švedska je izdala nalog za njegovo hapšenje zbog optužbi za silovanje. Asanž strahuje da će ga Švedska izručiti Sjedinjenim Američkim Državama - gde bi zbog objavljivanja hiljada tajnih američkih vojnih i drugih dokumenata mogao da završi u zatvoru, i to na mnogo godina.

„Svaka zemlja odlučuje sama“

Ekvador mu je pružio azil. Ali, u kojoj meri neka zemlja uopšte sme da određuje hoće li nekome pružiti azil ili ne? „Načelno o tome odlučuje svaka zemlja za sebe, osim ako je takva mogućnost isključena na osnovu nekog međunarodnopravnog ugovora“, kaže za DW Tilo Maraun, stručnjak za pravne nauke Univerziteta u Gisenu. „To znači: ako je dotična država potpisnica Ženevske konvencije a dotična osoba progonjena zbog svojih političkih uverenja, ta država mora ispuniti njegov zahtev za azilom. Ta obaveza ne postoji ako ta zemlja ne podržava Ženevsku konvenciju ili ako dotični nije politička izbeglica.“

Jedna država može primiti azilanta i ako to nije njena obaveza. To zavisi od pitanja sa kojim zemljama ona ima ugovore o izručenju. Prema ugovoru o izručenju između Hong Konga i SAD, Hong Kong ima mogućnost da odbije izručenje Edvarda Snoudena ukoliko postoji sumnja da će on u SAD biti progonjen zbog svojih političkih uverenja. „Sam Snouden može da zatraži potvrdu te sumnje i preko suda, ali procenjujem da uspeh takve ekspertize neće bit potpun, već da će samo odložiti njegovo izručenje“, kaže Tilo Maraun.

Politička instrumentalizacija

U Snoudenovom slučaju mora i da se sačeka da li će protiv njega uopšte biti podignuta optužnica u SAD. I pored toga, Džulijan Asanž mu je preporučio da potraži azil u Ekvadoru. Očigledno i Rusija ispituje mogućnosti da primi Snoudena.

Kako objasniti činjenicu da su države koje daju azil politički progonjenim licima često same problematične kada je reč o poštovanju ljudskih prava? Stručnjaci to tumače političkom porukom koju sadrži takav korak: „Normalno je“, kaže za DW Zilke Tempel iz Nemačkog društva za spoljnu politiku, „da demokratske države primaju političke izbeglice iz Kine, Burme, Rusije ili drugih zemalja. Kada takve zemlje prime izbeglice iz SAD, time žele da kažu: ni kod vas u Americi nije bolje sa građanskim slobodama - i vi proizvodite političke izbeglice.“

I Bobi Fišer je bio azilant

U svakom slučaju, politički azil i izručenje su uvek povod za diplomatska natezanja - čak i kada su potražioci azila osumnjičeni za ratne zločine ili diktatori. Bivši predsednik DDR Erih Honeker je krajem 1991. proveo godinu dana u Čileu pre nego što je izručen Nemačkoj. Po završetku Drugog svetskog rata, mnogobrojni nacionalsocijalisti su pobegli u Južnu Ameriku. Paragvaj je za vreme diktature oficira nemačkog porekla Alfreda Štresnera, koja je trajal odd 1954. do 1962, bio sklonište mnogih nacista i svrgnutih latinoameričkih despota.

S druge strane, imali smo i sasvim bizaran slučaj američkog prvaka sveta u šahu Bobija Fišera koji se posvađao sa svojom domovinom i našao azil na Islandu. Islandski zvaničnici su tada govorili da su mu dali azil ne zbognjegovih političkih uverenja, već zato što je reč o vanserijskom šahovskom šampionu.

Autori: Dž. Fracek/ S. Bojić
Odg. urednik: I. Đerković