Čovjek koji je špijunirao Hertu Miler

Radu Tinu je nedavno za rumunsku štampu rekao kako je on lično postavio mikrofone u stan dobitnice Nobelove nagrade za književnost Herte Miler (Hertha Müller).

Tinu tvrdi da dobitnica Nobelove nagrade za književnost Herta Miler pretjeruje i laže kada se predstavlja kao žrtva Seucuritate-a. Ona je, tvrdi on, redovno imala kontakt sa jednim špijunom iz Zapadne Njemačke koji je u to vrijeme bio kulturni ataše u Bukureštu. Tinu je u međuvremenu, kako kaže, naravno pročitao sva djela Herte Miler. Smatra da je njihov literarni kvalitet loš, te da zapravo ne zaslužuje Nobelovu nagradu.

Kao u lošoj priči

Od Službe državne sigurnosti do privatnog osiguravajućeg društva - zvuči kao loša šala, ali u slučaju Radua Tinua nije! On je naime bio u Temišvaru zamjenik šefa okružnog Sekuritatea za vrijeme diktatora Čaušeskua. Ovaj bivši oficir danas radi kao šef filijale bivšeg državnog osiguravajućeg društva Asirom koje u međuvremenu pripada grupi Viena Inšurens (Vienna Insurance).Tinuov ured na Trgu Vijeća Europe u Temišvaru spartanski je namješten, na regalu stoji slika Jona Antonijeskua iz vremena između dva Svjetska rata, profašističkog rumunskog diktatora, koji je bio odgovoran za rumunski holokaust.

Tinu ima 60 godina, visok je i jak - impulsivan čovjek vojničkog izgleda. Potiče iz jednostavne seljačke porodice. Ponosan je na to da je dio posebne elite – elite koja ima moć i koja je bez etičkih kategorija. Njome je bio fasciniran još dok je bio mlad.

„U tajnim službama nema dobrog i lošeg. One su nešto posebno, svuda u svijetu. Kada bi ponovo imao dvadeset godina, opet bih radio u tajnoj službi svoje zemlje, zato što je to izuzetno interesantan posao. Nikada ne radiš dva dana isti posao! Moraš se o nečemu raspitivati, moraš čitati i stalno nešto pripremati. Špijunažom se ne mogu baviti perači automobila i portiri,“ kaže on.

„Samo sam poštovao zakone“

Ovo shvatanje je tipično za funkcionere u diktaturama, a on, naravno, osporava da je bio dio represivnog aparata:

„Mnogi nas optužuju što smo radili za Sekuritateu. Ali, ja sam samo poštovao zakone, a te zakone ja nisam pisao. Morao sam raditi u skladu s njima. U Sekuritate-u sam radio za Rumuniju, ne za Čaušeskua. Čaušesku je bio šef države, a zakon me primorava da ga štitim.“

Pitamo ga, da li je bilo bolje pod Čaušeskom i Sekuritateom. Radu Tinu kaže da dva puta godišnje putuje na odmor i da ima sve što mu je potrebno. Ali „u Rumuniji se ne krade, samo ako zemlju vodi gvozdena ruka. Nije se kralo dok je na vlasti bio Antonesku, malo se kralo za vrijeme Čaušeskua. Šokiran sam šta se sada dešava u ovoj zemlji. Koliko vlada nediscipliniranosti, nereda, haosa, kriminala. Rumunija nije spremna za demokratiju!“

Autori: K. Verseck/M. Veljković

Odg. urednik: Zorica Ilić