Đukanović se povlači?

Ukoliko Milo Đukanović želi da se povuče, ovo je sada idealna prilika, smatraju analitičari u Crnoj Gori. I zaista: trijumf na nedeljnim parlamentarnim izborima dodatno je učvrstio oreol nepobedivosti i harizmu Mila Đukanovića u Crnoj Gori. Ali, ekonomska kriza koja melje Crnu Goru, ogromne obaveze koje stoje pred tom zemljom u procesu evro-atlantskih integracija, nužnost borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali i zamor od gotovo dvodecenijske vladavine, faktori su koji bi mogli da navedu petostrukog crnogorskog premijera da više ne bude na čelu izvršne vlasti u Crnoj Gori. Naravno, izlišno je napominjati da bi i u tom slučaju, Đukanović sa mesta predsednika svoje Demokratske partije socijalista presudno uticao na donošenje svih važnijih odluka u toj državi.

Đukanović: Uporediti greške i uspehe

Pre izbora, predsednik crnogorske Vlade često je pominjao mogućnost da se posveti privatnom biznisu, a napravio je i rezime svoje 18-godišnje vladavine: „Sačuvati Crnu Goru od rata, sačuvati je u multietničkom skladu, poštedeti je od NATO bombardovanja, dovesti je do nezavisnosti, staviti je stabilno na kolosek evropskih i evro-atlantskih integracija, učiniti je prestižnom turističkom destinacijom, moglo bi svakome da služi na čast. Nema živog čoveka koji ne greši, ali, dajte da pogledamo sve te greške, a dajte da samo pobrojimo ovo što smatram kapitalnim ostvarenjima, pa da kažem: ko god da je to uradio - aferim, to je urađeno dobro i to je urađeno u interesu Crne Gore.“

Ko su mogući naslednici?

Komentator nezavisnog nedeljnika „Monitor“ Andrej Nikolaidis u izjavi za Dojče vele kaže da se i uspešni sportisti povlače na vrhuncu slave i moći: „Đukanovićevo političko nasleđe je dvojako. Petostruki premijer uradio pet kapitalnih stvari: od raskida sa Slobodanom Miloševićem, preko neutralnosti u sukobu NATO-a i Srbije, uvođenja nemačke marke, a potom i evra u platni promet, i obnove nezavisnosti, pa sve do priznanja Kosova. Naravno, tu postoji i onaj prvobitni greh, a to je njegova saradnja sa Miloševićem i onaj period do 1996 - 1997. godine, i postoji sam njegov način vladavine koji je proizveo mnogo kontroverzi. Postoji taj krug ljudi oko njega koji operišu doslovce iznad zakona. Prosto, od budućnosti zavisi optika kojom će se gledati na njegovu vladavinu. Sve u svemu, on kratkoročno kontroliše i sudbinu Crne Gore i svoju sudbinu, a to bi za svakog čoveka trebalo da bude najbolja moguća pozicija.“ Kao Đukanovićev naslednik na funkciji predsednika crnogorske Vlade uglavnom se pominje aktuelni vicepremijer i ministar finansija Igor Lukšić, a ređe i ministar ekonomije Branimir Gvozdenović.

Autor: Mustafa Canka

Odgovorni urednik: Mehmed Smajić