Balkanski naučni horizonti

Kada je Evropska unija, u svjetlu ekonomske krize, formirala budžet za naredni sedmogodišnji period (2014-2020.), jedna od rijetkih oblasti na koju nisu primjenjene mjere štednje bila je naučno-istraživački rad. U Briselu kažu da su svjesni da će upravo oblast istraživanja i inovacija biti neophodna da bi se adekvatno odgovorilo na izazove koji u godinama pred nama očekuju Evropu i svijet – počev od industrije, poljoprivrede i transporta, pa do urbanizma i energetike. O evropskim prioritetima u narednom periodu mnogo govori upravo činjenica da je fond za načno-istraživačku djelatnost porastao sa 50 na skoro 80 milijardi evra. Pored finansiranja te oblasti, Brisel insistira i na što široj saradnji naučnika širom svijeta, a sve zarad širenja granica znanja i konkretne dobrobiti od inovacija.

„Ovo je veliki dan za evropsku nauku“, izjavio je generalni direktor Direkcije za istraživanja i inovacije u Evropskoj komisiji Robert Jan Smits koji je u ime EU u Briselu potpisao sporazum o priključenju Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Moldavije i Srbije programu Horizont 2020: „Ovo partnerstvo je izuzetno važno za našu budućnost. Izazovi sa kojima se suočavamo su nam zajednički i jedino ih zajedno možemo rješavati. Naši naučnici i istraživači moraju da udruže snage i kroz zajedničke projekte nađu rješenja za dobrobit svih građana“, dodao je Smits. U Briselu naglašavaju i da je ovaj vid saradnje EU sa zemljama Zapadnog Balkana još jedan od korak u jačanju evrointegracionog procesa, ali i saradnje u regionu.

Na Balkanu malo novca za nauku

Program Horizont 2020, pokrenut u martu ove godine, nastavak je ranijih programskih okvira koji su bili namijenjeni podršci naučno-inovativnog sektora u Evropi. Ministar za obrazovanje i nauku Srđan Verbić, koji je u ime Srbije potpisao sporazum, kaže da je Srbija, kao pridruženi član u prethodnim evropskim programima, već uspješno realizovala više od 300 projekata iz te oblasti uz ukupan budžet od 50 miliona evra:

„Srbija će sada moći, ne samo da učestvuje u projektima, već i da odlučuje o prioritetima i dnevnom redu u okviru programa. Nadam se da ćemo sada moći da ostvarimo veće učešće i uspješnost naših projekata koji su i do sada bili na veoma zadovoljavajućem nivou, u rejtingu novih zemalja članica, sa preko 15 procenata odobrenih i finansiranih projekata. Očekujem da ćemo u sljedećem periodu još više moći da uključimo industriju, mala i srednja preduzeća u projekte istraživačkog razvoja i tako ostvarimo veću finansijsku podršku za nauku, istraživanja i tehnološki razvoj“, izjavio je Verbić u Briselu.

A da je finansijska podrška u oblasti naučnoistraživačkog rada ono što zemljama na Balkana hronično nedostaje u državnim budžetima, smatra ambasador Misije BiH pri EU, Igor Davidović (naslovna fotografija, lijevo): „Riječ je o sporazumu kojim smo, ravnopravno sa zemljama članicama EU, pristupili domenu naučno-istraživačkog rada. Koliko ćemo iskoristiti od tog novca, zavisi od nas, od projekata koje ćemo prijaviti i koji će biti prihvaćeni za finansiranje od strane Evropske komisije.“

Evropski poziv svim naučnicima i istraživačima sveta

Iz Ministarstva za obrazovanje i nauku Srbije kažu da je ta zemlja u oblasti istraživanja i inovacija do sada najbolje rezultate pokazala u oblastima informacionih tehnologija, proizvodnje hrane i poljoprivrede, energetike, transporta i nano-tehnologije i da će na tim osnovama nastaviti jačanje i širenje istraživačke zajednice uz saradnju sa industrijom i privredom. Predstavnici Albanije naglasili su u Briselu značaj saradnje u naučno-istraživačkim delatnostima u cilju bržeg oporavka i rasta privrede u regionu.

U Bosni i Hercegovini taj vid saradnje vide kao dokaz da je, i mimo političke blokade u zemlji, BiH viđena kao dobar partner, sa kojim se može napraviti pozitivan pristup i to u oblasti koja je „posebno zapostavljena, koja nam najviše treba i gdje je locirana ona elita koja svojim znanjem može da povede državu napred: „Imamo potencijal, imamo ljude, imamo mlade kadrove i iskusne istraživače, kojima nedostaje podrška i novac da bi uradili ono što nam je svima potrebno“, izjavio je ambasador Misije BiH pri EU, Igor Davidović.

U Evropskoj komisiji pozivaju najbolje naučnike, ne samo iz zemlja članica EU i onih koje se nalaze na putu ka članstvu, već i iz „ostataka svijeta“ da iskoriste program Horizont 2020, udruže svoje snage i doprinesu boljem životu svih građana na Zemlji.