Borba protiv finansijskih izvora terorizma

Nakon što je sporazum prerađen, za njega je glasala većina u Evropskom parlamentu. Sporazum Swift o razmjeni bankovnih padataka između Evropske unije i Sjedinjenih Država ima dugu predistoriju koja je obilježena brojnim nesporazumima. Evropski parlament je u februaru odbacio prelazni sporazum zato što je smatrao da mu nedostaju mnoga pravila koja se odnose na zaštitu podataka. Izvjestitelj Alexander Alvaro, predstavnik Liberala u Evropskom paralmentu, zadovoljan je novim nacrtom sporazuma:

„Želio bih prije svega reći onima koji se plaše da će njihovi osobni bankovni podaci o plaćanju kirija, kao i druge novčane doznake, biti preneseni u Sjedinjenje Države, da ne treba da se brinu. Sporazum eksplicitno ne sadrži nacionalni transfer podataka, a unutarevropski transfer podataka se neće odvijati preko Swift-sporazuma, nego preko tzv. SEPA-podataka koji su eksplicitno izuzeti iz sporazuma. Dakle, ono što ostaje su podaci Evropske unije koji su predviđeni da se daju na uvid drugim zemljama.“

Sporazum pruža visok stepen zaštite bankovnih podataka

Zadovoljna je i komesarka za unutrašnja pitanja Cecilia Malmström. Za nju je saradnja evropskih institucija na postizanju sporazuma pozitivan znak:

„To nam je omogućilo da u rekordnom vremenu postignemo sporazum koji pruža visok stepen zaštite osobnih podataka. S druge strane, sporazum omogućava odbranu od terorizma koja će pomoći da se sačuvaju ljudski životi u Evropi, u Sjedinjenim Državama, i drugim zemljama.“

To nije u skladu sa ustavnim pravom u Evropi

Jedno od poboljšanja sporazuma u odnosu na prethodni je to da građani Evropske unije mogu od ustanove za zaštitu podataka zatražiti informacije o tome kome su dati njihovi bankovni podaci. Osim toga, evropskla policija Europol mora ispitati da li u određenom slučaju postoji osnovana sumnja da se radi o terorizmu. Zastupniku Zelenih Janu Philippu Albrechtu to međutim nije dovoljno:

„I dalje će se ogromne količine osobnih bankovnih podataka, pretežno onih ljudi koji nisu sumnjivi, prenositi američkim vlastima koje će ih pohranjivati pet godina bez mogućnosti ispitivanja od strane neovisnog suda. A Europol bi sada trebalo da odobrova upute američkih vlasti. To nije samo politički štetno za zaštitu prava u Evropskoj uniji, nego nije ni u skladu sa ustavnim pravom u Evropi.“

I pored skepse, velika većina u Evropskom parlamentu je bila pragmatična. Ona bi rado da primjeni još neke tačke, ali su zastupnici ipak uvidjeli da to ne bi bilo realno. I tako će sporazum 1. augusta stupiti na snagu.

Autor: Christoph Hasselbach / Senad Tanović

Odg. urednik: Mehmed Smajić