Borba za park ujedinila Banjalučane

Ono što je počelo kao borba za zelenu površinu, ne samo da je pokazalo nezadovoljstvo građana aktuelnom politikom već je ujedinilo sve građane bez obzira na njihovu starosnu, polnu ili nacionalnu strukturu. Ipak analitičari su skeptična i ne misle da je riječ o građanskom buntu većih razmjera. Petnaest dana nezadovoljstva građana početkom izgradnje stambeno – poslovnog objekta sa 20 spratova u centru Banjaluke na zelenoj površini još čeka svoju kulminaciju.

Demonstranti su zasigurno privukli pažnju vlasti, koja je shvatila da se ne radi samo o običnoj grupi ljudi, spremnih da protestuju dva-tri dana. Jer, ovdje više nije riječ samo o spornom parku i zelenoj površini već o nezadovoljstvu građana aktuelnom politikom u gradu, na čijem je čelu već nekoliko godina SNSD. Politolog iz Banjaluke, Miloš Šolaja kaže da su ovi protesti početak učenja demokratije i da bi mogli biti prošireni i na druge gradove: „Ako govorimo o političkoj kulturi građanskog protesta i određenih građanskih inicijativa, nikad nije kasno. I dobro je da se shvati da postoje i te mogućnosti i onda će se na taj način vršiti uticaj na vlast, bez obzira kakve su odluke donešene“.

Park ujedinio sve

Protesti su za većinu pokazatelj da je građanima generalno dosta teške situacije ali je problem što se broj učesnika u protestima svakog dana smanjuje, Stoga se i postavlja pitanje mogu li oni uopšte izrasti u jači bunt građana. Psiholog Srđan Puhalo kaže da je to jasan znak i za vlasti i za opoziciju da ovako više ne ide te da je nestao strah da vlastima pokažu da su nezadovoljni:“Picin park jeste ujedinio i konzervativce i liberale i nacionaliste i anacionalne i Srbe i Hrvate i Bošnjake, ljude koji vole ili su voljeli Banjaluku. Ono što je intresantno je da su to ljudi kod kojih u najvećem broju slučajeva nacionalna pripadnost nije važna, koliko to forsira zvanična politika“.

Istina je jedino da su različite grupacije zainteresovane za proteste, kaže sociolog Ivan Šijaković napominjući da je pojedinim nevladinim organizacijama ovo prilika da se pokažu da se još nečim bave. Šanse za ozbiljnijim okupljanjem i stvaranjem kritične mase veoma su male jer su svi kanali komunikacije zatvoreni. Osim toga nacionalne barijere partijske nacionalne vođe brzo mogu da obnove: „I dalje ostaju velike granice, nepoverenja u šire pokrete i aktivnosti, nema osećaja o zajedničkoj sudbini ljudi u BiH. Sve je razbijeno i samo povremeno neki signal se pokaže ali ne može da se održi duže vremena“, smatra Ivan Šijaković.

Potrebna kritična masa

Šolaja smatra da je za veće izražavnje nezadovoljstva potrebna neka jača snaga, koja će politički usmjeriti ljude i da za to nije dovoljna opozicija, koju učesnici protesta kao takvu nisu prihvatili: „Ali je činjenica da ukoliko se protesti nastave da će se i ta kritična masa javiti. Do sada je to ipak rudimentarni nivo građanske demokratije i pritisaka ali ono što je dobro je da je počelo i da građani počinju da izražavaju svoj stav. To je nedostajalo, jer je proces izbora kod nas, kao i u svijetu izmanipulisan“.

Ako je suditi po reakcijama učesnika, protesti će se nastaviti dok god građani ne dobiju odgovore na pitanja o načinu prodaje sporne lokacije. Siniša Andrić, jedan od učesnika protesta, kaže da će istrajati u svojim zahtjevima: „Da ljudi vide da mi nećemo odustati, da ta energija mora da se kanališe i da je ovo stvar koja je prelila bure, more...ne znam više kako da to nazovem“. Gradske vlasti mogle bi se suočiti sa novim problemom jer su banjalučani proteste proširili i na tvrđavu Kastel na kojoj su kako kažu, vlasti planirale izgradnju hotela i garaža. Projekat koji su vlasti pokazali, tvrde građani ne poklapa se sa regulacionim planom, tim više što se radi o nacionalnim spomeniku.

Autor: Dragan Maksimović
Odgovorna urednica: Jasmina Rose