Da li smrt Slobodana Miloševića ugrožava proces pomirenja?

Jedno od pitanje koje se postavlja jeste da li je zbog prekida procesa protiv Slobodana Miloševića ugroženo i otkrivanje istine o uzrocima i karakeru rata na Balkanu? Pitanje smo postavili Christianu Tomuschatu, profesoru medjunarodnog prava sa Humboldtovog univerziteta u Berlinu.

«Ne vjerujem, sakupljeno je dosta dokaznog materijala. Palo je i dosta presuda, koje se medjutim zasnivaju na pojedinačnim slučajevima koji nedovoljno osvjetljuju političku pozadinu zločina. Za Haški tribunal i medjunarodnu zajdnicu bi bilo od velikog značaja da osobe koje su odista iz pozadine povlačile konce, koje su sve planirale, da se te osobe pozovu na odgovornost. Nakon smrti Miloševića odista je veoma važno da se Karadžić i Mladić nadju pred sudom. Ne znam da li će smrt Miloševića imati uticaja na napore da se obojica pronadju i privedu.»

Postoje i kritike da je Haški tribunal mogao odvojiti proces koji se protiv Miloševića vodio na dio koji se odnosi na zločine na Kosovo i na onaj koji bi se odnosio na Hrvatsku i BiH, te da je predugo trajao?

«Prisjetimo se Nirnberškog procesa, taj proces je okončan za samo godinu dana. Možda su stvari tada bile jasnije, ili pravna država nije bila tako savršena. Možda se u ovom slučaju trebalo koncentrisati na neke glavne stvari. Smatram da je greška kada se jedan proces rastegne na nekoliko godina tako da i sam sud izgubi pregled. Osim toga se gubi interes za takav proces što ne bi trebalo da se desi, u tom se slučaju i najgori zločini za koje optuženi treba da odgovaraju pretvore u rutinsko izlaganje. Smatram da je počinjena greška, da je sud u ovom slučaju trebalo da se koncentriše na osnovne stvari i da je do odugovlačenja procesa došlo i zbog greške tužilaštva.»

Da li bi smrt Miloševića mogla da se odrazi i na drugi proces, onaj koji BiH vodi protiv Srbije i Crne Gore?

«Ono što se desilo se desilo. To što je jedan od glavnooptuženih umro ne mijenja stvari. Činjenice leže na stolu. Neosporno je da su ljudi ubijani zbog toga što su pripadnici odredjene etničke grupe. Za medjunarodni sud u Hagu ipak neće biti lako da dokaže odgovornost države za genocid jer to podrazumijeva dokazivanje da je postojala jasna namjera da se uništi odredjeni narod. Kako će sud voditi ovaj proces izmedju dvioje države ne zna niko?Mislim da velika odgovornost leži na sudijama. Može se desiti da se proces i završi time da sud odluči da nije nadležan za to. Ovaj sud nikada nije pred sobom imao toliko komplikovan proces, sa tako komplikovanim dokazima, tako da bi sud mogao da dodje u iskušenje da odbaci optužbu. Ipak bih bio rezervisan u svojim prognozama. Ovaj sud ima veoma malo službenika, tu su samo petnaest sudija, a svaki od njih ima možda samo po pet saradnika. Za razliku od toga Haški tribunal za ratne zločine ima osamsto službenika. Stoga mogu da zamislim da će medjunarodni sud pravde jednostavno zaključiti da je takav proces za njega prevelik zalogaj.»