Donjeck pod vatrom

BUM!

„To je opet bila raketa Grad“ kaže taksista Sergej (ime promijenjeno). On u centru Donjecka čeka na mušterije, dok se sa sjevera, iz pravca aerodroma, čuje teška grmljavina. Grad je raketni sistem sovjetske proizvodnje sa posebno probojnim raketama. Ove nedjelje se redovno koristi. Pro-ruski pobunjenici iz samoproglašene „Narodne Republike Donjeck“ žele da protjeraju ukrajinsku vojsku sa aerodroma.

„Nigdje više nije sigurno“

Međutim, cijena borbe teškim naoružanjem je visoka: Lenjinov trg ispred pozorišta u centru grada, opustošen je. Tuda prolazi samo nekoliko starijih ljudi, očiju uprtih u stazu na kojoj je zaleđen snijeg. Krajem januara bi na repertoaru trebalo da bude Pučinijeva opera „Boemi“. To piše na velikom plakatu između stubova pozorišta. A onda opet zagrmi.

BUM! Još jedna raketa na aerodromu.

„Sada u Donjecku nema bezbjednog mjesta“, kaže Sergej. Rakete imaju domet od 16 kilometara, a aerodrom je udaljen samo desetak.

Preko puta, pored bioskopa, jedna žena pokušava da otvori vrata banke. Zaključano. Ekran na bankomatu odmah pored je plav – tu para nema. Od početka decembra, vlada u Kijevu zabranila je sve transakcije u pobunjeničkim oblastima – Donjecku i Lugansku. Svi računi su zamrznuti. Kartice su beskorisne.

Recepcionerka u holu hotela u Donjecku broji svežanj po svežanj ukrajinske grivne. „Kako želite da platite“, pita automatski, mada se ionako plaća samo u gotovini. Osoblje hotela još se nije naviklo na nadrealnu situaciju – živjeti i raditi u ratu, mada su gosti ionako većinom predstavnici raznih organizacija: Međunarodni komitet Crvenog krsta, posmatrači OEBS-a.

BUM! Okna u hotelu vibriraju.

Te noći, oko hotela se čuje buka. Liči na helikopter koji se približava. Granate i helikopteri? To ne može. Buka potiče od vojnih kamiona sa velikim točkovima na glavnom putu prema sjeveru – ka aerodromu.

BUM! BUM! Očigledno je stigla nova municija za bacač raketa.

OEBS želi da posreduje

Sljedećeg jutra posmatračka misija OEBS-a pokušava da smiri situaciju. Iz Kijeva je došao Švajcarac Aleksandar Hug, zamjenik šefa misije. Uspio je da organizuje sastanak kakvog u Donjecku do sada nije bilo: u štabu, kod šefa vlade pobunjenika Denisa Pušilina, dolaze ruski i ukrajinski oficiri. Rusi i Ukrajinci formirali su u oktobru zajednički centar za kontrolu i koordinaciju s ciljem nadgledanja primirja dogovorenog sporazumom iz Minska prošlog septembra.

Oni sjede za stolom dok se na aerodromu vode borbe. To nije prekid vatre. Na aerodromu bi trebalo da se prestane sa pucnjavom danas popodne barem na sat i po, kako bi posmatrači OEBS-a mogli da posjete ratnu zonu. Sve tri strane se slažu. Malo kasnije, posmatrači su neposredno pred aerodromom morali da se okrenu i vrate. Sutradan su ponovo pokušali – bez uspjeha. Pobunjenici očigledno ne žele predstavnike međunarodne zajednice na aerodromu. „Sada bar ne mogu više da tvrde da sve svoje vojnike imaju pod kontrolom“, kaže Hug. U ratu oko aerodroma u Donjecku to ne mijenja ništa.

BUM! Grmljavina ne prestaje.