EU se mora uključiti u obnovu Iraka
1. februar 2005
Evropske vlade se, iako su daleko od Iraka, kreću po miniranom terenu. Istinu nisu mogle skriti niti izjave umotane u diplomatske fraze kojima je pozdravljen tok izbora. Ministar vanjskih poslova Luksemburga, jean Asselborn, ukazao je čak veliko poštovanje iračkim biračima koji su uprkos životne opasnosti stajali u redovima pred izbornim lokalima.
Ovo jedinstvo Evropljana je ipak krhko. Rane izazvane raskolom zbog iračkog rata još nisu zarasle. Stoga je važno da evropske države koje su se pridružile koaliciji u Iraku sada ne padnu u zamku trijumfalizma.
Uostalom i nema nekih posebnih razloga za to. Izbori su imali i ozbiljnih propusta, irački suniti su ih bojkotovali, što pojačava bojazan da bi se država na koncu mogla raspasti u tri dijela - sunitski, kurdski i šiitski. Evropljani su svjesni ove opasnosti zbog čega apeluju na novu iračku vladu, bez obzira ko je činio, da i sunite uključi u političke procese u zemlji. Važno je takodje da države koje su se suprotstavile Washingtonu po pitanju rata u Iraku sada ne ostanu po strani čekajući razvoj dogadjaja.
Tim državama sigurno nije stalo do toga da propadne proces pomirenja u Iraku. Trajni haos je sigurno prevelika cijena za zadovoljstvo da se na kraju kaže kako se to moglo i predvidjeti. EU će, znači, morati da se prihvati posla i pomogne u Iraku odlučnije nego do sada. Pri tome pitanje da li je rat u Iraku opravdan ili ne, ne igra nikakvu ulogu. To je izjavio njemački ministar vanjskih poslova Joschka Fischer i u tome ima puno pravo. Fischer je istovremeno povukao jasnu liniju preko koje vlada u Berlinu neće proći. U Iraku neće biti njemačkih vojnika ili policajaca.
U ovom trenutku se njemačka vlada još uvijek može pozvati na odjek bombaških napada i otmica u Iraku. Medjutim, ukoliko nova iračka vlada uspije da poveća sigurnost u svojoj zemlji, onda ni Njemačka, a ni EU ne mogu dugo stajati po strani. Evropljani nemaju još dugo vremena da igraju samo na kartu politike ispisivanja čekova za novčanu pomoć. Američki predsjednik George Bush će to jasno staviti do znanja kada za tri nedjelje dodje u posjetu Briselu. Tada će biti i krajnji rok da se okonča spor zbog rata u Iraku i da se napusti minirani teren po kome se svi kreću.