EU-Srbija: Jednostavna pitanja i teški odgovori

Odluka Savjeta ministara, kao i prateće političko obrazloženje, pokazuju da pred Srbijom još stoje brojne prepreke na putu evropskih integracija, kaže za Dojče Vele Jovan Teokarević, profesor Fakulteta političkih nauka i urednik mjesečnika „Evropski forum“. To se prije svega odnosi na završetak saradnje sa Hagom, ali i na odnose sa drugim zemljama u regionu, ističe Teokarević. „Mislim da, kada bismo mogli da završimo saradnju sa Hagom, da imamo neki napredak u dijalogu sa Kosovom u toku slijedeće godine, i da ne bojkotujemo regionalne skupove na kojima se pojavljuje Kosovo, da bi se možda stvar zaustavila na tome. To bi sigurno podstaklo članice EU da na takvom formatu Savjeta ministara, dakle onda kada na njemu učestvuju šefovi diplomatija, negdje u drugoj polovini naredne godine najverovatnije, budu spremni i raspoloženi, kao što su sada bili, da odobre zvaničnu kandidaturu Srbije za članstvo u EU“, kaže Teokarević.

Hag - evropski izgovor?

Srbija je jasno pokazala da želi saradnju sa Evropskom unijom oko Kosova i to ne bi trebalo da predstavlja značajnu prepreku za nastavak evrointegracija, ocjenjuje za DW Ognjen Pribićević, saradnik Instituta društvenih nauka, i doskorašnji ambasador Srbije u Berlinu. Hag naravno stoji kao obaveza, ali stiče se utisak da se iza haškog pitanja krije neka vrsta uslovljavanja koje je kontraproduktivno, smatra Pribićević. „Na žalost, čini mi se da se tu prije svega u ovom trenutku odražavaju problemi sa kojima se EU suočava u pogledu daljeg proširenja; ne samo kada je u pitanju Srbija, nego i ukupnog proširenja. I onda se tu prosto na neki način Hag postavlja, i uvek iznova pokreće, kao nešto što može biti najlakši izgovor da se zaustavi to proširenje. Jer, mislim da Srbija prosto predugo čeka na neke korake od strane EU“, smatra Pribićević.

Tek se sad vidi koliko je Srbiju koštao Miloševićev režim

Naravno, pored pomenutih uslova, pratiće se tempo i kvalitet reformi u Srbiji, kaže Teokarević. Srbiju sada čeka ispunjavanje upitnika EU, sa nekoliko hiljada pitanja, i tu se takođe može pojaviti problem kod nekih naizgled jednostavnih pitanja: kolika je teoritorija Srbije, gdje su granice Srbije, i koliko Srbija ima stanovnika, skreće pažnju Teokarević. „Dakle, riječ je o tome da li će Srbija u upitniku na to jednostavno pitanje odgovoriti da li je Kosovo u njenom sastavu, ili nije. Nisam siguran da će odgovor, ako Srbija kaže da je Kosovo i dalje u njenom sastavu, biti zadovoljavajući za Evropsku komisiju“, navodi Teokarević.

Srbija je u ovom trenutku na neki način žrtva lošeg tajminga, kaže Ognjen Pribićević. Tek sada se vidi koliko nas je koštao režim Slobodana Miloševića. Prava šansa za približavanje Evropi je propuštena tokom devedesetih, i sada će to propušteno vrijeme, zbog drugačijih okolnosti u samoj EU, biti jako teško nadoknaditi, smatra Pribićević.

Autor: Ivica Petrović

Odgovorna urednica: Marina Martinović