EURO 2020: Srbija-Kosovo: samo jedan od zabranjenih mečeva
23. novembar 2019
„Juče sam se malo pozabavio modusom“, rekao je njemački fudbalski selektor Joahim Lev nakon izvlačenja parova za Fudbalsko prvenstvo Evrope 30. novembra u Bukureštu. A onda je, uz mig, dodao: „i, uz pomoć dvoje-troje ljudi sam uspio i da ga shvatim“.
I zaista, izvlačenje se ispostavilo kao veoma komplikovano. To je tako zbog velikog broja domaćina, od kojih maksimalno po dvoje mogu da igraju u istim grupama predtakmičenja. Sedam od 12 domaćina već se kvalifikovalo za prvo panevropsko Prvenstvo. Ostalih četvoro nadaju se da će uspjeti da se izbore za karte za Šampionat koje su još na raspolaganju. Za to će imati priliku tek u martu 2020. u plej-ofu Lige nacija. Jedino Azerbejdžan (igra se u Bakuu) definitivno neće učestvovati na turniru.
Ako se Kosovo kvalifikuje...
Izvlačenje je dodatno zakomplikovano i time što je UEFA eliminisala mogućnost održavanja politički škakljivih utakmica u predtakmičenju. Tako timovi Ukrajine i Rusije, zbog konflikta koji traje od 2014. godine, nisu smjeli da „nalete“ jedan na drugi. A do drugih „zabranjenih utakmica“ moglo bi da dođe ukoliko se za završnicu takmičenja kvalifikuju Kosovo, Srbija ili Bosna i Hercegovina.
UEFA je stavila na „crnu listu“ šest neželjenih kombinacija i do njih ne bi smjelo da dođe na svim klupskim i reprezentativnim takmičenjima: Ukrajina protiv Rusije (od 2014), Kosovo protiv Srbije (2016), Kosovo protiv Bosne i Hercegovine (od 2016), Kosovo protiv Rusije (od 2019), Jermenija protiv Azerbejdžana (od 2010.) i Španija protiv Gibraltara (od 2013. godine). O „listi zabranjenih utakmica“ odlučuje Izvršni komitet UEFA, ili, ako mora da se odlučuje brzo, „hitni panel“ – petočlani odbor na čijem čelu je predsjednik UEFA.
Poremećena jednakost takmičenja?
Kritičari smatraju da je poremećena jednakost u takmičenju i da je UEFA sada povrijedila sopstveno načelo prema kojem ne treba miješati fudbal i politiku. „Za UEFA je od najvećeg značaja da se garantuje bezbjednost navijača, igrača i svih relevantnih aktera na svim takmičenjima UEFA“, saopštio je taj Savez na upit DW. „Iako UEFA insistira na razdvajanju politike i sporta, ekipe i reprezentacije nekih zemalja moraju do daljeg da ostanu razdvojene, jer bezbjednost ne može da se garantuje“.
Pri tom je u igri i veliki pragmatizam, smatra profesor Jirgen Mitag sa kelnskog Fakulteta za sport. On za DW kaže da se „UEFA, kao i FIFA i MOK, trude da spriječe prejako uticanje politike na velike sportske događaje“. „S druge strane, ona veoma dobro zna da fudbal zbog svog značaja ne može da bude sasvim apolitičan. UEFA nastoji da to sve izbalansira“.
„Maksima je pragmatizam"
Jedan predstavnik UEFA je prije pet godina – kada se intenzivno diskutovalo o tome da li bi duel Srbije i Albanije trebalo da dospije na listu „zabranjenih utakmica" – naveo tri kriterijuma kojima se rukovodi ta organizacija. Imaju li sve strane normalne diplomatske odnose? Postoji li oružan sukob? Da li je jedan od ta dva fudbalska saveza podnio zahtjev da više ne mora da igra protiv druge zemlje?
Profesor Mitag kaže da je to samo gruba smjernica: „Maksima je pragmatizam. Tamo gde postoje posebno velike opasnosti, nastoje da manje ili više rafinirano spriječe veći konflikt. Drugo je pitanje da li se to uvijek kruniše uspjehom“.
Kompleksnija vremena
U vrijeme Hladnog rata, kaže Mitag, UEFA je bila nešto kao „graditelj mostova“. Tada su fudbalski dueli između ekipa iz ideološki suprotstavljenih blokova bili normalna stvar i u tijelima UEFA se oko tog pitanja sarađivalo.
Ali, odnosi su poslije toga postali mnogo kompleksniji. „Danas ima mnogo više aktera. Sjetimo se samo utakmice Bugarske protiv Engleske (Englezi su sredinom oktobra pobijedili sa 6:0 u Sofiji na kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, a utakmica je viša puta prekidana zbog toga što su iz publike više puta stizali rasistički, uvredljivi pokliči na račun engleskih fudbalera, prim. red). Postoje navijači, savezi, pritisak medija. To su polja u kojima nastaju napetosti drukčije vrste nego ranije, i za UEFA je teže da povuče jasnu liniju između onoga što dopušta i onoga što ne dopušta.
Fudbal nije uvijek sredstvo koje gradi mostove kao što je to bio slučaj u vremenu Hladnog rata, „već može i da pojača napetosti“, kaže Jirgen Mitag. „UEFA mora da postupa vrlo precizno i rafinirano“.
Evropski savez za DW izričito ukazuje da „crna lista“ nije nešto što je uklesano u kamen. Tako je UEFA 2014, nakon normalizacije odnosa između Rusije i Gruzije, ponovo dopustila međusobne mečeve tih reprezentacija koji su dotle bili zabranjeni.
Samo ograničeno sprovodljivo
To što je UEFA isključila mogućnost održavanja „zabranjenih utakmica“ samo u grupnoj fazi takmičenja, ima svoj razlog. Kada na turniru dođe do „nokaut-faze“, onda je to praktično nemoguće. To se pokazalo u Evropskoj ligi 2014/15 kada su u četvrtfinalu bila dva ukrajinska (Dnjepr Dnjepropetrovsk i Dinamo Kijev) i jedan ruski tim (Zenit St. Petersburg).
Da su sva tri tima stigla do polufinala, dva ukrajinska tima bi igrala jedan protiv drugog i tako bi postojala teoretska šansa da se „zabranjena utakmica“ igra u samom finalu. Ona ne bi mogla da bude otkazana. U pomenutom slučaju nije došlo do te situacije, jer su Sankt Peterburg i Dinamo Kijev ispali u polufinalu. Neki put se politički problemi rješavaju na sportski način. Možda će tako biti i na Prvenstvu Evrope 2020.