Evropljani i Amerikanci se ne smiju razmimoilaziti iako Nijemci ne salju vojnike u Irak

Njemacka bi time pokazala da se ne da pokolebati pozivom na pomirenje, koji je uputio vodja terorista, Osama bin Laden, koji je izjavio da ce postediti Evropljane napada, ukoliko povuku svoje trupe iz islamskih zemalja. Evroplajni i Amerikanci ne smiju dopustiti da ih ova ponuda razdvoji, ali njemacka vojska u Afganistanu i na Kosovu vec dovoljno ima posla i vec samim tim ne bi se trebala angazovati u dodatnim misijama, kao sto je i Irak.

Njemacki vojnici nisu u Iraku, vec u Afganistanu i na Kosovu. S obzirom na eskalaciju nasilja u Iraku i na kaos, koji biva sve veci i veci, sada se potvrdjuje da je stav njemacke vlade po pitanju rata u Iraku bio ispravan. Angazman vojnih trupa cak i pod komandom UN-a, njemacka vlada i dalje odbija.

Pa ipak, dogadjaji posljednjih dana pokazuju da se u Njemackoj, kao i u drugim evropskim zemljama, reflektuje ono sto se dogadja u Iraku: To je bilo jasno i nakon pogibije dvojice njemackih saradnika sluzbe bezbijednosti u Iraku. Osim toga, to pokazuje i cinicna ponuda primirja od strane El Kaide- upucene evropskim zemljama, medju njima i Njemackoj, koja moze postati meta napada terorista. Poruka teroristickog vodje Osame bin Ladena glasi: Evropske drzave bi bile postedjene napada, ukoliko Evropljani povuku svoje vojnike iz Iraka i Afganistana. To je providan pokusaj prisile, koji je trebalo da razdvoji Evropljane i Amerikance. Njemacki kancelar Gerhard Schröder je s pravom, zajedno sa ostalim sefovima vlada evropskih zemalja, kategoricki odbio ovu ponudu.

Nije ni cudo da pod utiskom dogadjaja u njemackoj javnosti biva ponovo zapoceta diskusija oko toga da li i u kojoj formi njemacki vojnici treba da budu angazovani u Iraku.

Predsjedavajuci frakcije CDU/CSU, Wolfgang Schäuble smatra da njemacki vojnici treba da budu angazovani u Iraku, uprkos nepreglednoj situaciji u zemlji. Doduse samo kao dio NATO-trupa i pod mandatom UN-a, a nikako u formi borbenih trupa. Ali u okviru svojih mogucnosti, Njemacka bi trebalo da da svoj vojni doprinos u Iraku, glasi Schäubleov apel unutar opozicije.

Zahtjev, koji ce se naci na dnevnom redu najkasnije 30. juna.Tada ce politicka odgovornost biti predata Iracanima. I onda ce NATO morati da se suoci sa pitanjem da li i kako moze da rastereti americke trupe u Iraku. Najkasnije tog momenta ce u prvi plan doci i pitanje slanja njemackih trupa u Irak. Njemacka ce se, kao i ostale evropske clanice NATO-saveza, morati suociti s pitanjem, koliko moze doprinijeti u borbi protiv terorizma. Napad u Madridu je jos jednom pokazao da evropski sigurnosni interesi leze u Golfskom regionu. Tu je i dilema: evropske vlade ne mogu Ameriku ostaviti na cjedilu, jer bi to ozbiljno skodilo savezu. S druge strane, Evropljani ne smiju dozvoliti da im Amerikanci komanduju, niti da NATO postane cisto organizacija pruzanja humanitarne pomoci.

Kljucno pitanje glasi: da li se Bundeswehr uopste mora pojaviti u Iraku, buduci da vec sve od sebe daje u Afganistanu i na Kosovu? Odgovor njemacke vlade je jasan i logican, a glasi: njemacki vojnici se vec dovoljno angazuju na Balkanu i u Afganistanu. U borbi protiv medjunarodnog terorizma slozeni zadaci moraju biti smisleno podijeljeni. S obzirom na nepredvidivost afganistanskih ratnika i njihov borbeni potencijal, jasno je da je izgradnja civilnog drustva gigantski zadatak, kojeg ce trebati rjesavati godinama. Tu Bundeswehr vec ima pune ruke posla.