„Evropo spasi Kopenhagen“

Smanjenje emisije štetnih gasova i finansiranje borbe protiv klimatskih promjena bile su teme o kojima su evropski lideri razgovarali do duboko u noć. Budući da se ovaj decembarski Savjet EU odvija istovremeno sa velikom svjetskom konferencijom o klimi u Kopenhagenu, evropski zvaničnici još jednom su potvrdili svoju opredjeljenost da Evropa bude lider u globalnoj borbi za očuvanje klime, ali i pozvali ostale zemlje svijeta da daju svoj adekavatan doprinos na pregovorima u Kopenhagenu.

EU se i dalje zalaže da se do 2020. smanji emisija štetnih gasova za 30%, ali očekuje isti angažman i od ostalih razvijenih zemalja. Predsjedavajući Savjetom EU, Frederik Rajnfeld je izjavio:

„Mi želimo da vidimo zalaganje drugih, jer Evropa sama ne može da riješi problem klimatskih promjena. EU proizvodi samo13 % ukupne količine štetnih gasova i zato nam je potreban globalni odgovor na ovaj globani problem.“

Finansiranje mjera za zaštitu klime - kamen spoticanja

Najviše polemike unutar EU vodilo se oko finansiranje borbe protiv klimatskih promjena. Suma od 5 do 7 milijardi evra, koliko bi godišnje bilo potrebno izdvojiti do 2012. godine, trebalo bi da prvenstveno dođe iz nacionalnih budžeta. Neposredno pred početak Samita EU tek jedna trećina ove sume bila je obezbjeđena na osnovu dobrovoljnih priloga zemalja članica. Velika Britanija je tako obećala 885 milona evra, Švedska 765 miliona evra, a između 100 i 160 milona evra obećale su Danska, Belgija i Finska. Kako zadovoljavajući dogovor još nije postignut, evropskim liderima je ostalo da „prespavaju“ i, eventualno, drugog dana samita izađu sa većim ciframa.

Dodatni pritisak na evropske lidere da obezbjede “najjači mogući dogovor na klimatskoj konferenciji“, napravili su predstavnici organizacije „Greeenpeace“, koji su, na iznenađenje evropskih zvaničnika, uspjeli da prevare jako obezbjeđenje ovog skupa i u okviru zgrade, gdje se održava Savjet EU, istaknu natpis „Evropo spasi Kopehagen“.

Na ekonomskim greškama se uči

Prvog dana sastanka Savjeta EU razgovaralo se i o ekonomskim temama. Za početak, na agendi evropskih lidera, bila je strategija za izlazak iz krize, koja bi trebalo da počne da se primjenjuje 2011.godine. Na nivou EU je tako dogovoreno i uspostavljanje finansijske supervizije, na makro i mikro novou.

Uspostavljanje bolje finansijske regulative neophodno je kako bi se, na osnovu sadašnjih iskustava, na eventualne ekonomske probleme u budućnosti odgovorilo na adekvatan način. Decembarski Samit EU bio je prilika i za početak debate o strategiji evropske ekonomske politike do 2020. godine.

Predsjednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo je izjavio da se među evropskim zvaničnicima vodila rasprava o srednjoročnim prioritetima kada je ekonomija u pitanju:

„U načelu smo se dogovorili o potrebi da izradimo zajedničku strategiju. Postoji i potreba da strategiju za izlazak iz krize povežemo sa stvaranjem novih izvora rasta evropske ekonomije.“

Za početak februra najavljen je i neformalni sastanak, na kome će evropski lideri nastaviti razgovore o ekonomskoj strategiji EU.

Autor: Marina Maksimović

Odg. urednik: Azer Slanjankić