Evropska komisija traži povećanje budžeta

Budžet EU za 2012. godinu trebalo bi da predstavlja “balans između štednje i podsticaja privredng rasta”. Tako će se među mjerama štednje, prema prijedlogu Evropske komisije, naći zamrzavanje izdataka za administraciju. Očekuje se smanjenje potrošnje u oblastima komunikacionih tehnologija, publikacija, organizovanja sastanaka, konferencija i misija. Evropska komisija ni treću godinu za redom neće otvarati nova radna mesta. Istovremeno će se smanjiti finansiranje onih razvojnih projekata koji nisu pokazali zadovoljavajuće rezultate. Evropski komesar za finansijsko planiranje i budžet, Januš Levandovski objašanjava suštinu predloga novog evropskog budžeta: “Naš fokus je na investicijama. Evropski budžet je oblikovan tako da ne bi trebalo nikoga da iznenadi, uzevši u obzir višegodišnju perspektivu. Mi smo svjesni, sa jedne strane štedljivog raspoloženja u Evropi, ali sa druge strane, trebalo bi se posvetiti privrednom rastu, novim radnim mjestima, kao i poštovanju obaveza.”

Za i protiv povećanja budžeta

Tako iz Evropske komisije podsećaju da se već preuzete obaveze moraju poštovati, a računi koji budu stizali na naplatu u 2012. isplatiti. Upravo se tu, prema riječima komesara za finansijko planiranje i budžet, mora tražiti razlog za planirano povećanje evropskog budžeta. Međutim iz Velike Britanije već je poručeno da rast evropskog budžeta od 4,9 procenata nije prihvatljiv. U namjeri da se evropski budžet “zamrzne” Britancima su se priključili i Francuska, Njemačka, Finska i Holandija, zemlje koje zajedno doprinose polovinu budžeta EU. Levandovski kaže da je Komisija u “prijateljskoj razmjeni vatre” sa nekim zemljama, ali i da očekuje racionalnu razmjenu mišljenja i razumjevanje: “Ovde govorimo o pravnim obavezama i nema smisla njih odlagati. Ono što je moglo da se otpiše otisano je, što je oko tri milijarde evra. Prvi put u skorijoj istoriji evropskog budžeta imamo rast od 0 odsto u administraciji. Sve se to radi kako bi se doprinelo rastu i novim radnim mjestima.”

Savjet i parlament se moraju izjasniti

U Briselu smatraju da je put ekonomskog napretka i kohezije Unije umnogome zasnovan na investicijama, i zato nacrt budžeta za 2012-tu predviđa oko 57,7 milijardi evra pomoći održivom privrednom rastu, dok bi 62,6 mijlardi evra iz budžeta bilo namjenjeno za postizanje prioriteta Evropske strategije 2020. Novi budžet takođe predviđa i povećanje finansiranja, od 6, 8 odsto, za oblasti slobode, bezbjednosti i pravde za građane EU, dok bi se za aktivnosti po pitanju zaštite klime izdvojilo nešto preko osam milijardi evra. Iako u Evropskoj komisiji napominju da će samo šest procenata novog budžeta biti iskorišćeno za finansiranje evropskih institucija, a da će se 94 procenta vratiti, između ostalog kroz privredni rast i nova radna mjesta, evropskim zemljama i građanima, u Briselu su svjesni da ih, i ove godine, očekuju teški pregovori kako sa zemljama članicama tako i sa Evropskim pralamentom, koji moraju ili da prihvate prijedlog Evropske komisije ili da nađu kompromisno rješenje, kako bi evropski budžet za 2012-tu stupio na snagu.

Autor: Marina Makismović

Odg. urednica Belma Fazlagić-Šestić