Evropski parlament izglasao Ustav EU

Velikim brojem glasova za prihvacanje Evropskog ustava Evropski parlament je dao jasan politicki signal: na putu od saveza drzava ka saveznoj drzavi ucinjen je jos jedan korak. Brüssel bi trebao dobiti vise kompetencija, suradnja razlicitih evropskih institucija – poput Savjeta, komisije i parlamenta – trebao bi biti transparentniji i efikasniji. Osim toga bi trebalo generalno omoguciti donosenje vise odluka vecinskim sistemom, mada je postupak oko ove tocke dosta kompliciran.

Ovaj Ustav ni u kom slucaju nije savrsen, ali je najbolje sto se moglo izvuci u uobicajenom medjusobnom natezanju pojedinih nacionalnih vlada.

Ova odluka evropskog parlamenta nije obavezna za pojedine drzave, one moraju ustav ratificirati svaka zasebno. Ipak se tu radi o jasnom izjasnjavanju evropskih poslanika u zapocetom politickom maratonu. U nekim su zemljama ljudi izrazito kriticki raspolozeni prema zajednickom evropskom ustavu, i to upravo u zmljama u kojima ce se ratifikacija obaviti referendumima, poput Velike Britanije, Francuske, Poljske, Danske a eventualno i Holandije. Odbijanje ustava u jednoj od 25 zemalja clanica bilo bi dovoljno za propasti ili barem odlaganje na duge staze projekta kojem su prethodili visegodisnji pregovori.

Zbog toga je sada vazno da se u evropskim drzavama povede nacelna rasprava o smislu ustava i citavog evropskog projekta.

U Njemackoj ce Ustav retificirati parlament, a nece se odrzati referendum. Narod se nazalost nece pitati. To zagovaracima ustava svakako odgovara, buduci da je i ovdje interes za Evropom i poznavanje pojedinih odredbi Evropskog ustava vrlo ograniceno.

Za razliku od dosadasnjih ugovora na razini EU, ovaj Ustav je pisan sa namjerom da vazi duze vremena. Ali realno on nece biti nepromjenjen na snazi duze od desetak godina. Tada ce se, naime, pribliziti termin ukljucivanja Turske u EU, a za to ce Ustav trebati prilagoditi novoj realnosti.