Falsifikatori i euro

Falsifikovane novčanice su u opticaju širom Evrope. Koriste se svaki dan, no njih ne koriste samo kriminalci, već i nevini građani za uobičajene transakcije u prodavnicama i hotelima. Njemačka federalna kriminalistička policija (BKA) je objavila da je ukupna vrijednost falsifikovanog novca kojeg je policija zaplijenila u 2011. godini iznosila otprilike 6,5 miliona eura.

No, ovo je zanemarivo mala cifra u poređenju sa ukupnom sumom novca u opticaju, kaže Helmut Schäfer, iz pokrajinske kancelarije za kriminal (LKA) Bavarske. „ Ekonomska šteta se sa sigurnošću može zanemariti,“ kaže Schäfer.

Zamjenik šefa odjeljenja protiv falsifikovanja novca u minhenskom LKA-u kaže da njegove kolege nisu čuvari stabilnosti valute, već da je njihova dužnost da osiguraju „sigurnost i lakoću u prometnim transakcijama“. Oni jure falsifikatore da bi građani mogli biti sigurni da u svojim rukama uvijek drže „pravi“ novac, novčanice koje imaju stvarnu protuvrijednost.

Nova generacija

Direktor Evropske centralne banke Mario Draghi je u utorak (8.1.2013) predstavio novu novčanicu u apoenu od pet eura. „Euro je najvidljiviji simbol evropskog jedinstva“, rekao je Draghi. Razlog ovome, međutim, nije što falsifikovane novčanice izazivaju inflaciju, jer se čini da je veća suma novca u opticaju.

Schäfer objašnjava da je centralna banka razvila novu generaciju novčanica „ koja treba da oteža život falsifikatorima koliko god je to moguće“. Njima je potrebno određeno vrijeme da bi detaljno ispitali nove novčanice kako bi ih falsifikovali. Obično se prvi primjerci mogu lako raspoznati. Gledište Centralne banke je da novi ciklus novčanica treba uvesti kad se falsifikatori dovoljno usavrše i kad su u stanju da naprave „ pravu novčanicu“. Kad se ovo dogodi, postjeće novčanice se pažljivo pregledaju i mijenjaju.

Slaba tačka eura

Hans-Jürgen Kuhl, umjetnik iz Kelna, je osuđen na šest godina zatvora zbog falsifikovanja novca. On više ne štampa keš, ali je kritički raspoložen prema aktuelnim novčanicama eura. Uzmimo na primjer prednju stranu novčanice eura. „Ona je malo ispupčena, ali samo malo. Jedva da to ispupčenje možete osjetiti. To ne predstavlja naročit problem falsifikatoru koji zna svoj posao,“ rekao je on Deutsche Welleu.

Kuhl je stekao ozloglašenu reputaciju praveći lažne američke dolare u svojoj radionici, za koje se smatra da su najbolji ikad napravljeni falsifikati dolara. Nakon što je pregledao falsifikate iz istočne Evrope za koje se smatra da su pristojni falsifikati, Kuhl zaključuje da falsifikatori uvijek pogriješe na istim karakteristikama: vodeni žig i hologram.

Hans-Jürgen Kuhl, koji dobro poznaje i rad američke Federalne banke, kaže da se novčanice dolara detaljno prave, ali „ za iskusnog falsifikatora to takođe nije problem.“

„Na kraju ciklusa jedne novčanice, falsifikatori bez greške sustignu original - i to ne samo euro“, kaže Hans-Jürgen Kuhl iz bavarskog LKA. „Nikada nećemo napraviti novčanicu koja će potpuno biti zaštićena od falsifikovanja“, kaže Kuhl.

Beskrajna borba

Bilo da su euri ili dolari, čini se da je budućnost falsifikatora i prevaranata u internetu. Pronevjere u online bankarstvu su lakše i manje opasne, kaže Helmut Schäfer. No, on dodaje da ne naginju svi teoriji nego praksi, tako da „ će uvijek postojati falsifikatori, jer su oni ljudi koji su vješti s rukama.“

Hans-Jürgen Kuhl je saglasan da je falsifikatorstvo „profesija“ koja neće uskoro nestati, ne zato što centralne banke umiju da štampaju savršene novčanice, već zato što mi ne obraćamo pažnju.

Mnogi ljudi se ne trude da izbroje svoj kusur u supermarketima. Zauzeti radnici na kasi, takođe, često ne provjeravaju novčanice koje im se daju. „Falsifikatorima je uveliko olakšan posao jer su ljudi nepažljivi“, kaže Kuhl. „ Dok god ljudi budu prihvatali novčanice od 75 eura (koje uzgred ne postoje), falsifikatori će biti u mogućnosti da čine šta im je volja.“

Autori: Dirk Kaufmann / Mehmed Smajić

Odgovorni urednica: Belma Fazlagić-Šestić