G7 apeluje na talibane

Države G7 (Kanada, SAD, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan i Njemačka) i Evropska unija obećale su nakon virtuelnog samita da će „i dalje evakuisati što je više moguće ljudi iz Avganistana". Ali, ovo obećanje važi samo do narednog utorka, jer Sjedinjene Američke Države ne žele da nakon 31. avgusta produže vazdušni most. „Nismo mogli produžiti rok“, priznala je njemačka kancelarka Angela Merkel nakon video konferencije G7 u Berlinu.

- pročitajte još:SAD su potpuno zakazale u Afganistanu

S obzirom na sve veću opasnost u Kabulu, predsjednik SAD Džozef Bajden smatra da je previše opasno ostaviti tamo 6.000 vojnika, koji obezbjeđuju i upravljaju aerodromom u Kabulu. Njegov primarni cilj je da ne izgubi više nijednog vojnika, prenose američki mediji. Doduše, predsjednik Bajden je još prošle nedjelje izjavio da američke trupe treba da ostanu u Avganistanu dok sve građanke i građani SAD ne budu izvučeni iz te zemlje.

- pročitajte još:Niko ne želi avganistanske izbjeglice

No, koliko se američkih državljana još uvijek nalazi u Avganistanu, portparol Pentagona, Ministarstva odbrane SAD, nije mogao da saopšti. SAD, Velika Britanija, Francuska, Njemačka i mnoge druge nacije do sada su iz Kabula izvukli oko 60.000 ljudi.

"Moralna obaveza"

Predstavnici Evropske unije, predsjedavajući Savjetu EU Šarl Mišel i predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen apelovali su još jedanput na SAD da ostave otvoren vazdušni most koliko god je to potrebno. Oni su kazali kako je „moralna obaveza“ da iz zemlje u kojoj sada vladaju talibani izvuku sopstvene građanke i građane, ali i Avganistance, koji su radili za Zapad, žene, aktivistkinje i saradnike humanitarnih organizacija. „Oni kojima je u regionu potrebna naša pomoć su žene i djeca“, rekla je Ursula fon der Lajen. „Mi znamo ko su te žene, gdje su i kakvoj opasnosti su izložene“, izričito je naglasila Fon der Lajen. One ne smiju da dopadnu u šake krijumčara ljudima i kriminalnih bandi.

Grupa sedam zemalja se založila za pomoć susjednim zemljama, Iranu i Pakistanu u zbrinjavanju izbjeglica. Unutar Avganistana su, prema podacima Evropske komisije u bijegu 3,7 miliona ljudi – najviše žena. Mnoge od njih žele da pobjegnu u neku od susjednih zemalja. Kanada, SAD i Velika Britanija su obećale Ujedinjenim nacijama da će u okviru programa preseljavanja svaka od njih primiti po 20.000 izbjeglica. Predsjednica Evropske komisije je rekla da nedostaju slična obećanja EU. Države članice su u procesu konsolidacije.

Austrija je već saopštila da ne želi da primi ni u kom slučaju ni jednu jedinu izbjeglicu iz Avganistana. Ursula fon der Lajen je upozorila da kriza u Avganistanu još jednom pokazuje da bi EU morala da usvoji zajednički migracioni sporazum. EU od 2015. ne uspijeva da se dogovori ni o jedinstvenoj azilantskoj politici niti o ključu raspodjele izbjeglica među zemljama članicama.

Zahtijevi talibanima

Članice G7 su pozvale talibane da i nakon što se zatvori vazdušni most u Kabulu dozvole svim strancima i Avganistancima da napuste zemlju ukoliko to žele. Ostalo je otvoreno kako bi taj „zahtijev" i „pritisak" trebalo da izgledaju. Postoje prijetnje finansijskim sankcijama. Razvojna pomoć EU već je blokirala oko milijardu evra za narednih sedam godina.

EU je pak najavila da će nastaviti sa isporukom humanitarne pomoći, koja treba da dođe direktno do ljudi u nevolji. Pomoć u životnim namirnicama bi sa 50 miliona trebalo da u ovoj godini skoči na 200 miliona evra, najavila je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Prethodno je i šef Svjetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija, Dejvid Besli hitno apelovao da mu se poveća budžet kako ne bi došlo do gladi u Avganistanu.

Do sada je oko 40 odsto stanovništva dobijalo hranu od humanitarnih organizacija. „Naravno da će sada biti teže da se nastavi sa dostavom pomoći, s obzirom da je na terenu ostalo veoma malo ljudstva", upozorava jedan zvaničnik EU u povjerljivom razgovoru za DW u Briselu. „Mi nećemo više moći da dopremo do svih", rekao je.

Kako dalje?

Države G7 su se saglasile u jednom, da eventualnu vladu islamističkih talibana priznaju samo ako bude poštovala ljudska prava i ne bude ograničavala prava žena. U suprotnom će zemlji da bude uskraćena svaka finansijska pomoć. Italijanski ministar spoljnih poslova Luiđi di Maio je upozorio evropske partnere da ne kritikuju SAD zbog okončanja vazdušnog mosta. Ne smijemo da nanesemo štetu transatlantskom savezu, rekao je Di Maio.

Direktor Minhenske bezbjednosne konferencije, nekadašnji ambasador u SAD Volfgang Išinger je za DW kazao, da je „strašno gledati kako se u ovoj situaciji raspada Zapad. To je dobro samo za protivnike Zapada“.

- pročitajte još:Hoće li Afganistan ponovno biti baza za džihad?

Oglasio se takođe i ruski predsjednik Vladimir Putin, koji je zamjerio SAD da su ostavile haos u Avganistanu. Tako se ugrožavaju susjedne zemlje, ali i Rusija, s obzirom da bi iz Avganistana ponovo mogao da dolazi teror. G7 je nasuprot tome uputio još jedna apel. Talibani, naime, ne bi trebalo da pružaju utočište terorističkim grupama, stoji u pisanom saopštenju nakon virtuelnog samita. To je prioritet.

No, ne zna se šta će se sljedeće nedjelje događati na aerodromu u Kabulu. Njemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je u Berlinu da se ne zna da li će uopšte biti vazdušnog saobraćaja. Portparol Pentagona izjavio je u Vašingtonu da nadzor vazdušnog saobraćaja u Avganistanu vrše skoro isključivo američki vojni kontrolori leta. Ali, i oni će naravno narednog utorka da napuste Kabul. Turska je ranije planirala da će nastaviti sa 600 vojnika da obezbjeđuje aerodrom. Ali, nakon strelovitog preuzimanja vlasti od strane talibana, Ankara je povukla ovu ponudu.

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu