Gdje se krše ljudska prava u BiH?

Neefikasno kažnjavanje ratnih zločina u Bosni i Hercegovini je problem koji se može sagledati sa dva aspekta, kaže za Dojče vele Marek Marčinski, istraživač Amnesti internešnela (Amnesty International) zadužen za područje BiH.

„Sa jedne strane, problem je u tome što postoji mali broj podignutih optužnica za ratne zločine u BiH. Sa druge strane, često nije sasvim jasno ko je nadležan za procesuiranje ovih slučajeva, jer je zemlja podijeljena na dva polu-autonomna entiteta.“

Marčinski dalje, u analizi stanja u oblasti ljudskih prava u BiH, izražava i zabrinutost oko nedovoljno transparentne procedure kojom se, pripadnicima nekadašnje jedinice El Mudžahid, koji su se tokom rata borili u BiH, a kasnije i dobili bosansko-hercegovačko državljanstvo, sada to državljanstvo preispituje. Neki od njih, ukoliko im to državljanstvo bude oduzeto, mogu se suočiti sa teškim kaznama, pa čak i smrtnim, ukoliko budu vraćeni u zemlje odakle potiču, poručuju iz Amnestija.

Prava gej populacije

U BiH postoji i još jedan problem na koji se osvrnuo istraživač Marek Marčinski. To je naime nepoštovanje prava homoseksualne populacije. Marčinski navodi primjer da je tokom prvog organizovanog kvir festivala u Sarajevu, došlo do napada na učesnike. Tom prilikom jedanaestoro učesnika je bilo povrijeđeno, a samo je protiv dvojice napadača podignuta otužnica.

„U BiH dakle ne postoji dovoljno političke volje kako bi se ispitali i procesuirali napadi na gej populaciju, i to je vrlo problematično.“

Ljudska prava dio evrointegracija

Ako pak pokušamo da uporedimo najnoviji izveštaj Amnesti internešnela o stanju ljudskih prava u BiH, sa onim prethodnim, Marčinski kaže da se ta zemlja kreće putem stabilizacije, ali da su mnoga pitanja još uvijek otvorena. Nacionalna retorika i dalje je prisutna, i teško je reći koliko su stvari zaista napredovale:

„Većina zemalja bivše Jugoslavije nalazi se u procesu evrointegracija i to je pozitivno. Usvajanjem standarda koji pretpostavljaju kandidaturu za članstvo u EU, ove zemlje moraju da urade više po pitanju poštovanja ljudskih prava. Mi bismo željeli da, kroz procese evrointegracija, EU nadzire i progres u oblasti poštovanja ljudskih prava u zemljama Zapadnog Balkana“, zaključuje Marek Marčinski iz londonske centrale Amnesti internešnela.

Autor: Marina Maksimović

Odg. urednik: Svetozar Savić