Grčka tragedija prerasta u evropsku noćnu moru

Ukoliko je išta što se tiče borbe Grčke protiv bankrota konstanta, onda je to sljedeći zaključak: svi programi pomoći postaju nedovoljni istog trenutka kada se usvoje, piše Süddeutsche Zeitung.

"Već sada je jasno da vlada u Atini neće moći da postigne proklamovani cilj od samo 9 odsto minusa u državnom budžetu za 2011. Razlog za to je je recesija. Mjere štednje guše unutrašnju potrošnju u Grčkoj, nezaposlenost je porasla na rekordnih 17,5 odsto.

Razočarenje se širi i zbog zastoja u procesu reformi. Vlada u Atini je s premijerom Lukasom Papadimosom dobila čovjeka koji je voljan da sprovede reforme, ali on zavisi od ministara koji su iz redova stare političke garde, te od zastarjelog državnog aparata. Upravo za taj aparat je organizacija OECD proteklog decembra konstatovala da je "nesposoban za reforme".

MMF kritikuje i finansijsku upravu koja je u katastrofalnom stanju i koja više sprječava, nego što omogućava prikupljanje poreza. Utopijski cilj je u ovakvim okolnostima očekivati da će se kroz proces privatizacije ubrati planiranih 50 milijardi eura.

Papadimos je prošle sedmice tvrdoglave ministre pokušao da dovede na svoju političku liniju upozorenjem da Grčkoj prijeti izlazak iz eurozone, što je još uvijek ozbiljna prijetnja. Većina građana bi tek to smatrala pravom katastrofom", piše Süddeutsche Zeitung.

"Ostavite svaku nadu vi koji ulazite u Grčku..."

U Atinu uskoro stiže delegacija iz Brisela koja će pregovarati o paketima pomoći. MMF je očito izgubio svaku nadu da će se uz sadašnje programe za spas Grčke izbjeći bankrot te države.

Magazin Der Spiegel tako prenosi kako u ovoj organizaciji razmatraju promjenu plana. Tri su opcije na stolu: Grčka mora još više da štedi, privatne banke moraju da se još više uključe u proces oprosta dugova ili EU mora da izdvoji još više novca za pomoć. Die Welt o tome piše:

"Premijer Lukas Papadimos nada se novom paketu pomoći od 130 milijardi eura. Važan dio plana za spas Grčke je i oprost 50 odsto dugova na šta bi trebalo da pristanu privatne banke. Šef Deutsche banke Josef Ackermann je još u decembru upozoravao kako pregovori s vladom u Atini ne napreduju jer ova vlada želi oprost dugova veći od 50 odsto.

Čak ukoliko i dođe do oprosta kredita, dužnička kvota Grčke bi iznosila 120 odsto od ukupnog bruto društvenog proizvoda. Kako se učinak grčke privrede stalno smanjuje, to rastu i sumnje u to da će sadašnji planovi imati učinka.

Reprogramiranje dugova država južne Evrope će biti i tema o kojoj će ovog ponedjeljka (9.1.2012.) razgovarati njemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsjednik Nicolas Sarkozy. Naime, odnedavno je postalo poznato da je i Evropska centralna banka, u slučaju većih problema u Grčkoj, Španiji, Portugalu, Italiji i Irskoj, izložena mnogo većem riziku nego što se to pretpostavljalo.

ECB ne samo da je kupovala državne obveznice ovih zemalja, nego je posuđivala milijarde i bankama u tim državama. ECB nije obznanila o kolikoj svoti se radi", prenosi list Die Welt.

Autor: Azer Slanjankić

Odgovorna urednica: Zorica Ilić