Izlazak Kosova iz nacionalne euforije

Izglasavanje ustavnih promjena, koje su otvorile put za formiranje Specijalnog suda za zločine OVK na Kosovu, nailazi na oprezne reakcije u Beogradu. Direktor Kancelarije za Kosovo vlade Srbije Marko Đurić izjavio je tako da je to tek prvi korak ka formiranju tog suda i da najveći dio posla tek predstoji. Srbija ne može biti zadovoljna dokle god oni, koji su izvršili zločine, ne budu kažnjeni, rekao je Đurić. Potpredsjednik vlade i ministar trgovine Rasim Ljajić smatra da usvajanje ustavnih amandmana za formiranje specijalnog suda za ratne zločine OVK predstavlja važan korak ka procesu pomirenja, koga neće biti ukoliko se svi ne suoče sa zločinima koji su činjeni na prostoru bivše Jugoslavije. U Beogradu se takođe prenose procjene da će prve optužnice biti podignute početkom naredne godine i da će se na optuženičkoj klupi između ostalih naći i bivši premijer Kosova Agim Čeku, sadašnji zamjenik premijera Kosova Hašim Tači, kao i aktuelni predsjednik kosovskog parlamenta Kadri Veselji.

Izlazak iz nacionalne euforije

Istorija se ponavlja, ističe za DW spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. „Kao što se Srbija protivila formiranju tribunala koji bi se bavio zločinima koje su počinili Srbi, jer su ga tumačili kao antisrpski sud, na isti način se i u Prištini odbijala ideja specijalnog suda. Mi možemo da mislimo o tim tribunalima šta god hoćemo, ali njihova uloga u regionalnom pomirenju je važna, smatra Jakšić. Jer, suočavanje sa istinama je preduslov normalizacije odnosa pa makar ona bila i nametana iz sjedišta Evropske unije. Mislim da će formiranje tog suda dovesti do čvršće saradnje Beograda i Prištine, da će doprinijeti relaksaciji tenzija u međusobnim odnosima i da će biti od koristi kosovskim Albancima, od kojih se očekuje da izađu iz perioda nacionalne euforije otvorene pitanjem nezavisnosti prije sedam godina i da efikasnije grade sopstvenu pravnu državu“.

Strogo kontrolisani procesi

Pitanje specijalnog suda predugo je trajalo, ocjenjuje za DW Dušan Proroković, izvršni direktor Centra za strateške alternative i očigledno je da je put za formiranje suda otvoren pod velikim pritiskom SAD i donekle EU. „Zbog toga je i sudbina tog suda i svih procesa koji će se tamo voditi u rukama Zapada, a ne kosovskih Albanaca. Mislim da će tu stoga biti puno selektivne pravde, da će procesi biti strogo kontrolisani i da će biti usmjereni na pojedince koji nisu imali previše kontakata sa zapadnim službama i političarima tokom rata. To će biti neki pripadnici srednjeg ranga takozvane OVK i zato mislim da nema ni govora o tome da će pred tim sudom biti procesuirani Hašim Tači ili Ramuš Haradinaj“.

Dušan Proroković smatra da je Zapad izvršio pritisak da se formira sud, jer je, nakon procesa koji je u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope vodio Dik Marti, postalo nemoguće zatrpati sav dokazni materijal koji je isplivao. „Jednostavno, Zapad je na to morao da reaguje jer je činjenica da su kroz logore smrti u sjevernoj Albaniji i na Kosovu prošli ne samo državljani Srbije nego i strani državljani. Nekakav odgovor je morao da uslijedi. Za zapadne zemlje bi bilo veoma nezgodno da je poseban sud formiran od strane Saveta bezbednost Ujedinjenih nacija, jer bi on bio pod lupom Rusije, Kine i nekih drugih zemalja, a na ovaj način je to izbjegnuto“.

Drugačiji od Haškog tribunala?

Iskustvo Haškog tribunala pokazuje da su procesi Albancima optuženim za ratne zločine uglavnom završavani puštanjem na slobodu optuženika, i da su bili praćeni zastrašivanjem i likvidacijom svedoka. Postavlja se sada pitanje šta bi na ovom novom specijalnom sudu bilo drugačije od onoga što se dešavalo u Haškom tribunalu. Boško Jakšić navodi da mnogo toga možda i neće biti drugačije. „Ali, mnogobrojna negativna iskustva, koja su se događala u Hagu mogu samo da koriste ovom novom sudu. Tačno je da i ovaj sud ima jednu političku dimenziju, kao i svi prethodni, ali trebalo bi poći od motiva zašto se on osniva. Motiv je da se razne stvari raščiste, od normalizacije odnosa, preko unutrašnjih odnosa na Kosovu, pa do uspostavljanja pravne države i demokratizacije i stvaranja funkcionalne države. Time će se olakšati ne samo proces evroatlantskih integracija Kosova, nego i čitavog regiona“.

Mali doprinos pomirenju?

Pomirenje u regionu, koje postaje zajednička tačka u reakcijama povodom ovog i sličnih događaja, trebalo bi da bude jedan od rezultata rada ovog suda. Dušan Proroković smatra da će novi sud doprinijeti pomirenju taman onoliko koliko mu je doprinio i Haški tribunal. „Mislim da je to jedna ordinarna glupost kojom se zamajava naša javnost. Proces pomirenja može teći onako kako je tekao u Južnoafričkoj Republici, dakle, kao jedan izvorni proces koji će pokrenuti narod i institucije koje ih predstavljaju. Sve što se radi pod stranim pritiskom, pokazalo se to u proteklih 15 godina, ne samo da ne može doprinijeti pomirenju nego može napraviti mnogo više problema nego što ih je i bilo“.

Boško Jakšić takođe smatra da formiranje Specijalnog suda za zločine OVK neće spektakularno doprinijeti pomirenju u regionu. Moguće je čak da dođe do puštanja na slobodu nekih čelnika OVK, ako uopšte budu ponovo procesuirani pred tim sudom. Ali, nesumnjivo je da će u određenim situacijama ipak doći do izricanja kazni, a svako izricanje kazni je koliko toliko približavanje pravdi i istini. To su možda neki mali koraci, ali u ovom regionu bi čak i ti mali koraci morali biti pozdravljeni“, kaže Jakšić.