Kada će vakcina? Zavisi gdje živite…

U siromašnim zemljama naredne godine vakcinu protiv korone moći će da dobije samo deset odsto ljudi jer su najbogatije zemlje već prigrabile većinu ampula – tvrdi „Narodna alijansa za vakcine“, ali i mreža drugih uglednih organizacija među kojima su Amnesti internešenal i Oksfam.

Najveći zapadni proizvođači vakcina poput Astra Zeneke, Fajzera i Moderne procjenjuju da bi do kraja 2021. godine mogli da proizvedu 5,3 milijardi doza vakcina. Klinička testiranja pokazuju da bi jedna osoba trebalo da dobije dvije doze vakcine – dakle, cjelokupna proizvodnja bi, ako sve bude u redu sa vakcinama, bila dovoljna tek za trećinu svjetskog stanovništva.

Kritičari kažu da su bogati kupili dovoljno doza vakcina da cjelokupnu svoju populaciju mogu da vakcinišu više puta, i na taj način blokiraju pristup onim siromašnim. Jedna od kritika je i da su proizvođači vakcina stavili profit iznad zdravlja.

Kanada ide na sigurno

Bogate nacije čine 14 odsto ukupne svjetske populacije i, kako se izvještava, otkupile su 53 odsto vakcina koje najviše obećavaju. Recimo, prema navodima kanadske Vlade, ta zemlja je obezbijedila više od 414 miliona doza kod sedam različitih kompanija. Ali, kanadske vlada je takođe saopštila da će „svi kandidati za vakcinu morati da prođu pretklinička i klinička ispitivanja“.

„Zdravstvene službe Kanade će nastaviti da provjeravaju dokaze o bezbjednosti, efikasnosti i kvalitetu proizvodnje za svaku vakcinu čim bude dostupna te odlučiti da li će biti odobreno da se određeni proizvod koristi u Kanadi“, saopšteno je.

Doduše, ako samo jedan od tri vodeća proizvođača bude imao dovoljno dobru vakcinu – Kanada se već obezbijedila jer je od svakog od ta tri poručila po 76 miliona doza. To tačno odgovara stanovništvu Kanade koje broji oko 38 miliona ljudi.

Siromašni na čekanju

„Na osnovu trenutnog uzorka, predviđa se da do 2023. ili 2024. neće biti dovoljno vakcina da se pokrije cijela svjetska populacija“, na Duke Global Health Innovation Center.

Menadžerka za zdravstvenu politiku Oksfama En Meriot dramatično je rekla: „Ukoliko se nešto drastično ne promijeni, proći će godine dok milijarde ljudi širom svijeta ne dobiju bezbjednu i efikasnu vakcinu protiv kovida 19."

Kako sada stvari stoje, i siromašnije zemlje bi mogle da dobiju pristup vakcinama, ali svakako bi mogle da prođu godine dok se to ne dogodi.

Jer, sistem Kovaks pod pokroviteljstvom Svjetske zdravstvene organizacije okuplja 172 države, od kojih će 80 same finansirati vakcine i uz to podržati ostale 92 države u nabavci. Cilj je da se obezbijedi dvije milijarde doza za rizične grupe do kraja iduće godine. Dugoročno, Kovaks bi trebalo da obezbijedi dovoljno vakcina za 20 odsto populacije u siromašnijim zemljama, dok bogatije mogu same da kupe i više od toga.

Fajzer i Bajontek su izrazili interesovanje da učestvuju u projektu Kovaks, a oksfordska Astra Zeneka je obećala da će 64 odsto vakcina da ustupi zemljama u razvoju. Evropska unija je takođe objavila da će da podrži projekat sa 500 miliona evra.

Pa ipak, to će sve potrajati godinama.

Profit ispred zdravlja?

Postoji mnogo oprečnih informacija o tome da li proizvođači vakcina samo žele da napune džepove ili ipak pokušavaju da učine nešto za zdravlje ljudi. Sve zavisi od toga koga pitate.

„Narodna alijansa za vakcine“, koja stoji iza nedavnih medijskih napisa o nejednakosti u pristupu vakcinama, bila je jasna po pitanju zahtjeva od proizvođača vakcina. U njemu se kaže da „ne smije da bude monopola na vakcine, tretmane i testove, da vakcine moraju da se masovno proizvode, distribuiraju pošteno i učine dostupnim ljudima u svim zemljama besplatno".

Ideja je da farmaceutske kompanije i istraživački centri stave na raspolaganje svoju intelektualnu imovinu kako bi vakcine mogle da se proizvode u svim dijelovima svijeta. U osnovi se ide ka tome da svaka vakcina bude otvorenog koda.

Ljekari bez granica su saopštili da bi Astra Zeneka, bez obzira što se obavezala da neće da ubire profit na vakcinama „tokom pandemije“, ipak mogla da podigne cijene već u julu naredne godine.

Izvršni direktor Astra Zeneka Paskal Soriot je rekao da će ta kompanija „razvoj vakcine tretirati kao odgovor na globalnu hitnu situaciju, a ne kao običnu komercijalnu priliku“. Džonson&Džonson je takođe saopštio da će svoju vakcinu da ustupi na neprofitnoj bazi.

Situacija nije ista sa Fajzerom, koji je, prema pisanju Gardijana, odbio sredstva američke vlade i uložio dvije milijarde dolara sopstvenog novca. „Dakle, tu će da bude zarade, ali marže neće biti iste kao kod drugih lijekova“, kazao je za Demijen Konover, iz kompanije za finansijske analize Morningstar.

Sve u svemu, drugačiji su finansijski detalji za svakog proizvođača vakcina. Očekuje se da će ostati tako mutno sve dok se vakcina ne proizvede i odobri.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android