Kako se talio nelik

Kako se talio nelik

– Otvaram vanrednu sjednicu odbora za krizne situacije SDP-a. Za dnevni red predlažem jednu tačku, hapšenje. Usvaja li se prijedlog? Izvolite?

Čikica u ćošku, penzioner sa značkom SKJ u reveru, stidljivo je držao podignutu ruku.

– Drugovi, meni je unuk jutros kazao da je sramota da tri dana otkako su uhapsili druga...

– Ne spominjite imena. Koristite se ilegalnim nadimcima. Imate šifarnik pred sobom.

– Aha. Kad su uhapsili druga... Ivu Lolu... Tri dana, a mi na našoj internet stranici nemamo ništa o tome.

– Imamo saopštenje da podržavamo nezavisno sudstvo...

– Pa to se valjda podrazumijeva. Uhapsili su našeg druga, iz samog vrha Partije, a mi šutimo kao pič...

– Druže... Kočo... Vaš unuk nije član partije, je li tako?

– Jeste.

– Onda nema potrebe da raspravljamo ovdje o njegovom nezadovoljstvu našom internet stranicom. Naši su članovi zadovoljni. Nije na dnevnom redu sadržaj internet stranice nego hapšenje.

– Kojeg nema na internet stranici.

– A šta biste Vi da bude!?

– Pa da mi priznajemo samo sud naše partije.

– Kako, kad mi nemamo sud?

– Pa evo sad je prilika da ga napravimo.

– I kome da sudimo?

– Onima koji ga priznaju.

– A ko ga prizna?

– Mi.

– I ko bi tu bio sudija? Vi?

– Mogu i ja, ako treba.

– Vi ste završili pravo?

– Nisam. Ali smo mogli imati ministre saobraćaja koji nisu završili saobraćaj, ministre energetike koji nisu završili energetiku, ministre obrazovanja koji nisu završili obrazovanje, onda mogu i ja koji nisam pravnik biti sudija. Uostalom, to bi bio partijski sud. Sudili bismo jedni drugima.

– Zašto? Koliko znam, mi smo jedni drugima činili samo dobro.

– Baš zato. Što nismo u partiji da jedni drugima činimo dobro, nego da građanima činimo dobro.

– Pa činili smo i građanima.

– Šta? Jesmo li spasili fabrike? Jesmo li sačuvali sindikate? Jesmo li omasovili članstvo? Jesmo li...

– Druže Kočo, te teme nisu na dnevnom redu. Na dnevnom redu je hapšenje.

– Našeg člana?

– Da.

– Pa onda moramo stati uz njega i reći da nije kriv. Nije uradio ništa što svako od ovdje prisutnih ne bi uradio.

– Šta ne bi uradio?

– Koristio ovlasti i rupe u zakonu da društvene pare prebaci na privatne račune.

– Drugovi, ja ovo ne mogu više slušat. Druže Stari, oduzmite mu riječ.

– Zašto da mi oduzme riječ?

– Zato što nas ovdje izjednačavate sa Ivom Lolom. Ispada da su slučajno njega uhapsili, da su mogli bilo koga od nas.

– Da smo ljudi ko što nismo, sami bismo se prijavili.

– Zašto?

– Da podijelimo krivicu. Svi smo znali šta radi, je li tako?

– Ja nisam, ja sam radio doktorat.

– Sjećam se. U jednom mandatu magistrirao, u drugom doktorirao.

– Tačno! Drug Kardelj je pokazao da se može školovati i uz rad!

– Ali se nije pretrgao od rada uz školovanje...

– Drugovi, vratimo se na dnevni red. Hapšenje...

– Nisam završio.

– Šta niste završili?

– Internet stranicu. Predlažem da objavimo sve naše imovinske kartone, da naši članovi vide koliko smo zaradili vodeći partiju skupa s drugom Ivom Lolom.

– Nismo mi CIN(*), da to objavljujemo.

– Mene je stid, da druga Ivu Lolu sad razvlače po medijima, a mi ništa. Evo, nedjelja 4. decembar, naslovi na našoj stranici: Neophodna saradnja ljevice u BiH i regiji... Prije provedbe presuda iz Strazbura nemoguće mijenjati Izborni zakon BiH... Dostavljanje Upitnika Bosni i Hercegovini važan korak... Akcija Foruma žena SDP BiH u povodu Dana aktivizma protiv nasilja nad ženama... Pooštravanjem sankcija potencijalne ubice skloniti s ceste... Zašto šute Bakir Izetbegović i Denis Zvizdić?... Parlament  BiH usvojio prijedlog Denisa Bećirevića o realizaciji presude "Sejdić-Finci"... Eliminacija rodnozasnovanog nasilja - socijaldemokratski stav... Lijevi blok će zajednički nastupiti na izborima 2018. godine...

– Pa šta predlažete, da ima više sporta i kulture?

– Ne, nego pozovemo članove da kažu šta misle o hapšenju.

– Imaju fejsbuk, nek' tamo misle.

– Drug Koča zaboravlja da naši članovi ne misle drugačije od nas. Zato nas i ne mijenjaju dvadeset godina. Ko ne misli isto, osnuje sebi drugu partiju. Ko je ostao s nama, misli kao mi. Naše su misli i njihove misli.

– Ali imovinski kartoni nisu. Sjećam se kako je jedan nastavnik uporedio svoju biografiju s biografijom našeg ministra obrazovanja koga smo nakon poraza na izborima sa mjesta ministra prebacili na mjesto direktora partije. Mene je bilo sramota dok sam to čitao. Obojica vršnjaci, onaj nastavnik čitav život u obrazovanju, podstanar, ovaj naš ministar čitav život u partiji, stan i četiri puta veća plata.

– To vi na mene aludirate, druže Kočo?

– Na vas, druže Prle.

– Ja sam Prle, on je Tihi.

– Dobro, drugovi Otpisani.

– Ne dopuštam Vam da tako razgovarate sa mnom u mom prisustvu!

– Ne dopuštam ni ja više Vama da razgovarate sa mnom u mom odsustvu! Ili mijenjajte boju partije, ili mijenjajte partiju!

(*) Centar za istraživačko novinarstvo, Sarajevo