Kipar: Međusobne optužbe Turaka i Grka

Kiparski Grci željeli bi saveznu državu sa jakom centralnom vladom, ali u kojoj sjeverni, turski dio ostrva ne bi imao dominantnu ulogu. Kiparski Turci bi opet, da izbjegnu grčku dominaciju i žele labav savez dvije gotovo nezavisne i ravnopravne države.

Hajn Jirgen Aks, profesor političkih nauka na Univerzitetu Duisburg-Esen, ukazuje na tri velika problema u pregovorima: „Prvo je pitanje svojinskih prava, to jest želja kiparskih Grka da im se vrati imovina koja je izgubljena 1974 prilikom podjele ostrva. Drugo je pitanje da li je potrebna promjena granice u korist juga, i treće je odavno sporno pitanje bezbjednosti“.

Turci razočarani

Grčka Republika Kipar primljena je u Evropsku uniju 2004. godine. Tada je objavljen i plan tadašnjeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana za ujedinjenje ostrva. Na referendumu kiparski Grci prijedlog nisu prihvatili. Na turskoj strani to je izazvalo veliko razočarenje.

„Kiparski Turci posebno su razočarani u Evropsku uniju. Oni su 2004. bili za Ananov plan, jer su vidjeli mogućnost da postanu punopravni građani Evropske unije. To se izjalovilo, a 259 miliona evra, koliko im je obećano, veoma sporo je stizalo na sjever Kipra“, kaže profesor Aks.

Grci nezadovoljni

Inače, prije svega ustupak svetske organizacije Turcima, dozvola da njihova vojska ostane na sjeveru, izazvala je nezadovoljstvo Grka. Nedavno je njemačka kancelarka Angela Merkel posjetila Nikoziju i pohvalila predsjednika Dimitrisa Hristofijasa zbog spremnosti na ustupke i dodala da sada i Turci moraju da se pokrenu. Emine Bozkurt, poslanica Evropskog parlamenta iz Holandije, ima drugačije mišljenje: „Raduje me prvi dio izjave, odnosno spremnost predsjednika Hristofijasa na ustupke. Ali, Njemačka ne učestvuje u pregovorima, oni se vode pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija i intervencije pojedinih zemalja nisu od pomoći“, kaže Emine Bozkurt.

Autori: Janis Papadimitriu / Nenad Briski

Odgovorna urednica: Belma Fazlagić-Šestić