Kontratužba Srbije: Beograd želi da održi pritisak na Zagreb

Čitava retorika je tako sa pravnog spuštena na politički teren, jer se nije moglo čuti mnogo toga o strategiji odbrane srpskog pravnog tima pred ovim sudom već je fokus pažnje javnosti usmeren na protivtužbu. Politički establišment je različito reagovao na mogućnost podizanja protivtužbe. Mišljenja su se kretala od ocjena da je to emotivna reakcija koja će izazvati dodatne napetosti, pa do onih koji su snažno podržali takvu odluku. Direktor Inicijative mladih za ljudska prava Andrej Nosov smatra da kontratužba svjedoči o pritisku koji Beograd želi da zadrži kao relevantnu poziciju u odnosima sa Hrvatskom, ali da je umesto tužbe bilo i boljih rešenja: „Pre svega priznanjem zločina koje su počinile srpske oružane snage u Hrvatskoj; ne izvinjenjem u kome se traži kontraizvinjenje, već jednim iskrenim saosećanjem sa žrtvama. To bi dakle doprinelo nekom drugačijem odnosu, nekoj drugačijoj situaciji, i to je čini mi se ono što je jako važno da se dogodi“.

Dugogodišnja faza napetosti između Zagreba i Beograda?

Većina analitičara deli mišljenje da će nakon ovakvih poteza dve zemlje ući u fazu višegodišnje napetosti. Tužba i kontratužba po takvim ocenama podrazumeva dugogodišnje parničenje, koje će teško ići u prilog poboljšanju međusobnih odnosa. Andrej Nosov je i pored toga optimista:„Prvi razlog je taj što i Hrvatska i Srbija pretenduju da uđu u Evropsku uniju, i bilo koja vrsta novih konflikata nije dobra. A drugi razlog je taj što se u Srbiji već događaju suđenja za ratne zločine, kao i u Hrvatskoj, koja se bave upravo onim o čemu je govorio Jeremić i o čemu govori hrvatska strana“. Ono na šta se skreće pažnja u Beogradu je povratak oštre i već pomalo zaboravljene retorike na relaciji dve države. To je po oceni mnogih dodatni razlog za zabrinutost kada je reč o bezbednosti regiona.