Kontroverzne kazne za svjedoke-saradnike

Napadač želi blažu kaznu. Sud i tužilaštvo žele da postupak bude sproveden brzo. Da bi to bilo moguće, tužilaštvo i odbrana postižu „dil“. Optuženi koji je spreman na priznavanje krivice, svjedočenje i saradnju, biva nagrađen manjom kaznom. „Sa drugom stranom se pregovara gotovo svuda, u hodniku suda, u kafeteriji, birou“, priča branilac iz Kelna Jirgen Zauren. Traga se za rješenjem, od kojeg profitiraju i jedna i druga strana.

„Dil“ znači trgovina, a dogovor je rezultat sporazuma, ističe Zauren, koji radi u Advokatskoj komori Njemačke. On ukazuje na dvije mogućnosti: „Ima sudija koje su u stanju da se potpuno izoluju i ostanu neutralni, ali ima i onih koji su veoma transparentni, otkrivajući od samog početka poziciju suda.“ U drugom slučaju, proces je moguće okončati za svega 30 dana, u realnim okolnostima, trajao bi više godina.

Preopterećeni sudovi

Aranžmani te vrste u njemačkim sudovima postoje već decenijama. Ishod takvog procesa, a to znači priznanje, mora biti koherentno i konzistentno, u skladu sa raspoloživim dokazima, objašnjava advokat Zauren. Da sporazuma sa počiniocima krivičnih djela nema, tužilaštvo i sudovi, bili bi još opterećeniji, a hronična opterećenost zaposlenih u sudstvu je iz godine i godine sve veća. Razlog za to je sve veći broj predmeta u oblastima, koja tek sada dolaze do izražaja, prije svega u domenu zaštite životne sredine i informacionih tehnologija. S druge strane, privredni kriminal je postao kompleksniji, procesi su sve komplikovaniji, zahvaljujući Internetu.

Istovremeno, neformalni dogovori u krivičnim postupcima, oduvijek su bili osporavani. Eda Veslau je profesorka krivičnog prava na Univerzitetu u Bremenu. „U krivičnom procesu je važno da u skladu sa odgovarajućim zakonima bude izrečena kazna. Da bi ona bila adekvatna, neophodno je ustanoviti, šta se tačno dogodilo?“

„Poređenje sa korupcijom“

Sudija prema pravilima krivičnog postupka posreduje u jednom takvom procesu u interesu utvrđivanja istine. Tuženi je, sve dok se ne dokaže da je kriv, pred sudom nevin i ima pravo na fer suđenje. Međutim, ukoliko se utvrdi da je optužba osnovana, država je u obavezi krivično da goni prestupnika. Sve su to pravila, koja podrivaju mogućnost sporazumnog dogovora sa tuženom stranom, tvrde kritičari.

Neke prednosti ipak postoje. Blaža kazna, ali ubrzan proces. Doduše, postavlja se pitanje, zar to ne otvara mogućnost korupcije u pravnom sistemu. „Širenjem takve prakse, stvara se prostor za korupciju“, pojašnjava Eda Veslau. „Svako bi se zapitao: zašto bih se držao regularnog, ako postoji opcija koja ima neke prednosti.“

Godine 2009. su u krivični zakon unijete izmjene koje regulišu postizanje sporazuma sa optuženima. U istom pored ostalog stoji da se o visini kazne može pregovarati, ali ne i o presudi. Svi učesnici u sudskom procesu imaju pravo da iznesu svoje stanovište, isto tako svi moraju biti saglasni sa dogovorom, ali ne na uštrb javnosti. Ipak ostaje sporno, da li je visina kazne, izdejstvovana sporazumno, pravična ili isuviše blaga. Kritičari „sudskih dilova“ takođe smatraju da je u ubrzanom krivičnom postupku narušena i pretpostavka nevinosti, jer se pri sporazumnom dogovoru pretpostavlja da su tvrdnje tužilaštva tačne.

Autori: Dafne Gratvol / Jakov Leon

Odgovorni urednik: Svetozar Savić