Kršenje ljudskih prava u Azerbejdžanu

Opunomoćenik njemačke vlade za ljudska prava Markus Löning je ogorčen: "Posljednji slučaj koji je šokirao i koji sam doživio je slučaj jedne novinarke koju poznajem i koja je bila pod pritiskom." Ta žena se zove Kadija Ismailova. Ugledna azerbejdžanska novinarka je na sopstvenoj koži morala doživjeti šta se desi kada se pišu kritični izvještaji o vladi u Bakuu. Početkom marta 2012. je Ismailova dobila jedno anonimno pismo. U njemu su bile fotografije na kojima se vidi ona i njen momak. Fotografije su očigledno slikane skrivenom kamerom postavljenom u njenom stanu: "Droljo, ponašaj se kako treba inače ćeš biti osramoćena." Reporterka je uprkos prijetnjama nastavila svoje istraživanje i javno je objavila prijeteće pismo. Sedam dana kasnije, na internetu je objavljen video koji vrijeđa njenu privatnu sferu. Markus Löning kaže: "Ona je zatim otišla u državno tužilaštvo i zamolila da istraže slučaj ali to nije učinjeno. Metode koje koriste su neprihvatljive."
Metode pritiska

Aktivisti za ljudska prava žele uoči održavanja Eurosonga 26.maja u Bakuu, skrenuti pažnju na slučajeve poput ovog. Stoga organizacija Reporteri bez granica organizuje konferencije za novinare, kao nedavno u Berlinu. Rasul Džafarov je bio jedan od gostiju. Zajedno sa ostalim aktivistima on je 2011. pokrenuo kampanju "Pjevaj za demokratiju". Majicama i plakatama Džaferov želi skrenuti pažnju javnosti u Evropi na situaciju u Azerbejdžanu. "Odlučili smo da iskoristimo ovu priliku kako bi se situacija u Azerbejdžanu kada je riječ o poštivanju ljudskih prava poboljšala. Za nas i mnoge ljude u Evropi, Eurosong nije samo kulturni događaj, već događaj koji poštuje slobodu i prava drugih,“ kaže Džaferov.

Slučaj novinarke Ismailove je najnoviji primjer, kaže Hugh Williamson, direktor organizacije Human Rights Wach za Evropu i Centralnu Aziju. U Azerbejdžanu je trenutno u zatvoru šest novinara, kaže Williamson i objašnjava kako azerbejdžansko pravosuđe pokušava ušutkati novinare: "Na primjer jedan novinar koji radi za iranske medije je morao doći u stanicu policije kako bi odgovorio na neka pitanja. Tamo je morao skinuti jaknu. Otišao je u drugu sobu. Kada se vratio u njegovoj jakni je bila manja količina droge." Borci za ljudska prava se zalažu za to da zapadne vlade Azerbejdžan oštrije nego do sada opomenu da treba ispunjavati svoje obaveze, kao na primjer obaveze koje nalaže Vijeće Evrope.

Autori: Roman Goncharenko/Belma Fazlagić-Šestić

Odg. urednica: Marina Martinović