Lajčak: BiH ne može u EU sa ovakvim ustavom

„Konačno je došao taj veliki dan za Bosnu i Hercegovinu kada se možemo prisjetiti gdje su zemlja i njeni građani bili prije 13 godina, a gdje su sada“, izjavio je visoki prestavnik za BiH, Miroslav Lajčak na konferenciju za novinare uoči svečane ceremonije potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u Luksemburgu.

„Evropska unija je pokazala da želi vidjeti Bosnu i Hercegovinu kao buduću ravnopravnu članicu. Zato bi opravdano slavlje trebalo da završimo već danas, a sutra da se svi usredsredimo na izvšavanje obaveza i uslova koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“, rekao je Lajčak. Dodao je da „današnjim potpisom BiH preuzima i formalnu i pavnu obavezu da će ići prema EU, što sve političke i državne lidere u zemlji obavezuje da povedu svoje građane ka konačnom cilju evropskh integracija“.

„Svi akteri u Bosni i Hercegovini bi od danas trebalo da pokažu i dokažu da su sposobni, da žele i da mogu izvršiti svoj dio obaveza“, rekao je Lajčak.

BiH ne može u EU sa ovakvim ustavom

On je podsjetio i na nedavna istraživanja OHR-a po kojima „osamdeset i pet odsto građana BiH želi evropsku perspektivu, što je ogromna podrška evropskim procesima i veoma snažna poruka za svakog političkog lidera u Bosni i Hercegovini“, ekao je Lajčak.

On je rekao da su nakon potpisivanja SSP-a „ustavne promjene pitanje od kojeg se ne može pobjeći ma šta ko o tome danas pričao, jer sa ovakvim ustavom kakav je danas, BiH ne može postati članicom Evropske unije“.

Lajčak je takođe potvrdio da je s potpisivajem SSP-a ispunjen i jedan od dva glavna uslova za transformaciju OHR u ured specijalnog predstavnika EU, ali takav proces neće ići po automatizmu, jer za ukidanje OHR-a BiH mora prethodno ispuniti i neke dodatne uslove, među kojima je glavi njena samoodrživost i sposobnost da samostalno nastavi procese evropskih integracija.

Na pitanje novinara da li je zabrinut za budućnost integracionih procesa nakon negativnog ishoda referenduma u Irskoj, Lajčak je izjavio da „to jeste vrlo ozbiljna poruka za Evropsku uniju, ali ne i prijetnja za nastavak procesa evropskih integracija. „Proširenje EU je jedno od najvažnijih strateških opredjejenja EU i mi u BiH bi trebalo da budemo koncentrisani isključivo na ispunjavaje uslova za što brže približavaje statusu kandidata i kasnije punopravnom članstvu“, izjavio je Miroslav Lajčak na konferenciji u za novinare u Luksemburgu

Od potpisivanja mnogo važnija sprovedba

Koliko će dugo Sporazum biti proslavljan a ne provođen - najvažnije je pitanje koje je proteklih mjeseci zabrinjavalo i evropskog komesara za proširenje Olija Rena i visokog predstavnika Evropske unije za zajedničku međunarodnu politiku i bezbjednost, Havijera Solanu u čije nam se ime, uoči potpisa u Luksemburgu požalila njegova glasnogovornica Kristina Galjak.

„Osim potpisivanja Sporazuma, za nas je mnogo važnije da postoje političke snage u zemlji i institucionalni kapaciteti za njegovu provedbu. Tek tada, mi bi bili sigirni da će Sporazum donijeti one prave vrijednosti svim građanima Bosne i Hercegovine i cijelog regiona“, izjavila je za Radio Deutsche Welle Kristina Galak/Cristina Gallach.

BiH - pridruženi član EU

Da bi Sporazum donio efekte koje od njega u Briselu očekuju, bilo bi poželjno da se što prije zaviri između korica Sporazuma o pridruživanju i njegovog trgovinskog dijela i da se oni na kojima je provedba, što prije upoznaju sa oko 500 stranica vrlo stručnog ekonomsko-političkog sadržaja u kojem već u prvom članu doslovno piše: Ovim sporazum „uspostavlja se pridruživanje između Evropske zajednice i njenih država članica s jedne, i Bosne i Hercegovine kao potpisnice ovog Sporazuma, s druge strane“. Od danas, dakle, BiH je pridružena članica Evropske unije iako će Sporazum formalno biti pravosnažan kada se završi proces ratifikacije u svim zemljama članicama i u Parlamentarnoj skupštini BiH.

U deset poglavlja, sedam aneksa i isto toliko protokola u Sporazumu o stabilizaciji utvrđena su pravila i procedure, nadležnosti i odgovornosti, glavni nosioci posla i izvjestioci o gotovo svakom detalju kojima se od zemlje koja još uvijek nema državu, pokušava napraviti država spremna za punopravno članstvo u Evropskoj uniji.

Pravila koja se moraju poštovati

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je dakle, zbir striktnih pravila, zasnovanih na poluvjekovnom iskustvu izgradnje Evropske unije i šest dosadašnjih proširenja. Njima se dostignuti vlastiti standardi – od kontrole kvaliteta proizvoda, preko socijalne politike, obrazovanja i zaštite na radu, pa do pravila konkurencije i borbe protiv korupcije – žele prenijeti i na bosansko-hercegovačko tlo. Koliko će proces 'inkubacije' takvih standarda trajati, nije do onih koji su Sporazum pisali.

Vrijedno je takođe već danas znati da je među odredbama završnog dijela Sporazuma i član 129 kojim se propisuje da ova vrsta ugvora sa EU traje „na neodređeno vrijeme“, ali i „da svaka strana može Sporazum i suspendovati u slučaju da druga strana ne poštuje makar jedan od ključnih elemenata ovog Sporazuma“.

Nakon ceremonijalnog potpisa i opravdane radosti, trebalo bi dakle već po povratku iz Luksemburga imati u vidu da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nije poklon Evropske unije kojem se, narodski rečeno 'ne gleda u zube', već međunarodno-pravni akt koji može biti i poništen ako se ne bude poštovala „makar i jedna od njegovih ključnih odredbi“.