Mijenja li Demokratska stranka kurs prema Vojvodini?

Sve češće najave formiranja bloka ili čak „fronta“ stranaka koje se zalažu za širu autonomiju Vojvodine, a čiju bi okosnicu trebalo da čine Demokratska stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Liberalno-demokratska partija, postavljaju u prvi plan pitanje da li će DS učestvovati u tom bloku. Drugim rečima, da li je DS, nakon prelaska u opoziciju, promjenila svoj odnos prema Vojvodini.

Politički analitičar Jovan Komšić za Dojče vele kaže da nije siguran da se nešto bitno promjenilo u odnosu DS-a prema Vojvodini. „Nažalost, u programskim dokumentima DS-a, koji su oficijelno i na njihovom sajtu, zapisano je da je pozicija Autonomne Pokrajine Vojvodine, po Ustavu iz 2006. godine, konačno riješila pitanje autonomije. Inače, nikada se ne može reći da je pitanje autonomije 'konačno rješeno', ali je vrlo zanimljivo da je DS zapisao u svoj program 'konačno rješenje'“, kaže Komšić.

DS tek treba da definiše politiku

Potpredsednik Vlade Vojvodine iz redova Demokratske stranke Goran Ješić, za DW kaže da ta partija tek treba da definiše svoju politiku nakon izbornog poraza. „U ovom trenutku očekujemo zakazivanje sednice Glavnog odbora i da se pripremi jedna dobra programska skupština iza koje će ići izborna skupština i gde ćemo definisati naš politički status i da proverimo našu ideološku vrednost. A nakon toga da idemo u stranačke izbore“, navodi Ješić.

Jovan Komšić kaže da je, kada je u pitanju autonomija Vojvodine, simptomatična ćutnja vrha Demokratske stranke nakon odluke Ustavnog suda Srbije o osporavanju pojedinih nadležnosti Vojvodine. „Nismo dobili nijedno mišljenje iz centrale DS-a, osim reakcija zvaničnika iz Pokrajinskog odbora stranke, na odluku Ustavnog suda Srbije. Ni tu nisam siguran kakva će biti politika Demokratske stranke prema tom pitanju”, pita se Komšić.

Direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada Aleksandar Popov za Dojče vele kaže da će DS pre taktizirati, nego što će se otvoreno pridružiti nekom „frontu“ autonomističkih stranaka. „Dosad smo imali situaciju da, kada demokratama treba da poraste rejting u Vojvodini, onda oni pristanu na neke stvari oko Vojvodine na koje inače ranije ili kasnije nisu pristajali. I oni će se predstavljati i dalje kao zaštitnici interesa građana Vojvodine, ali bez učešća u nekom čvršćem autonomističkom bloku“, ocenjuje Popov.

Odnos vojvođanskog DS-a i centrale

On smatra da od ranije postoji animozitet između vojvođanskog dela DS-a i centrale stranke, koji je išao čak dotle da su, u vreme usvajanja Statuta Vojvodine, iz centrale stranke stizale optužbe i za separatizam. „Pozicija Bojana Pajtića i cijelog tog vojvođanskog dela DS-a, ojačana je time što je jedino u Beogradu i u Vojvodini DS pobjedio. Tako da Pajtić ima tu dodatnu snagu i mislim da će on, sada kada bude raščišćavanja unutar Demokratske stranke, biti značajan faktor u tome. Tako da su te surevnjivosti ostale“, siguran je Popov.

Jovan Komšić smatra da DS ima veliku šansu da se nametne u zalaganju za autonomiju Vojvodine i decentralizaciju Srbije. „Ako Demokratska stranka ne iskoristi tu šansu i ne 'pojača gas' na evropskim standardima decentralizacije, autonomije i supsidijarnosti, onda će tu šansu propustiti i tada izgubiti i vrijednost akcija na političkom tržištu Autonomne Pokrajine Vojvodine“, ocenjuje Komšić.

O Vojvodini se odlučuje u Vojvodini

Goran Ješić pak smatra da sistem decentralizacije u odlučivanju treba sprovesti i u samoj stranci. „Ja držim da mi pitanje autonomije Vojvodine treba da raspravljamo u Vojvodini, a ne u Beogradu, i to je ono što je princip decentralizacije i regionalizacije. Kao što verujem da najbolje Užičani znaju kako treba da se upravlja Užicem, a Čačani – Čačkom, tako verujem da mi, Vojvođani, najbolje znamo koja je mera naše autonomije“, kaže Ješić.

Čelnici Demokratske stranke nisu bili dostupni za odgovore na pitanja koja se tiču odnosa stranke prema Vojvodini u promjenjenim okolnostima, kada je ta partija prešla u opoziciju na nivou države, a još uvek čvrsto drži vlast u Skupštini Vojvodine i u većini vojvođanskih opština i gradova.

Autor: Dinko Gruhonjić

Odgovorna urednica: Belma Fazlagić-Šestić