Moskva 'zavrće ruke' Beogradu, a Beograd i Banjaluka Sarajevu

Ruski premijer Vladimir Putin i srpski predsjednik Boris Tadić u izjavama nakon susreta su se svojski trudili da uklone čak i naznake razmimoilaženja u stavovima. Saradnja dvije zemlje je ocijenjena pozitivno. Takođe je rečeno da Srbija i Rusija imaju istovjetne stavove po mnogim pitanjima i zaključeno da postoji prostor za dalje širenje saradnje. Uglavnom se govorilo o saradnji u oblasti energetike i infrastrukture, a političke teme su donekle bile u drugom planu. Rusija je ponovila svoju podršku srpskom stavu oko Kosova, a Srbija najavila da će sa Rusijom narednih mjeseci potpisati sporazum o strateškom partnerstvu. Boris Tadić je naglasio da je strateški cilj Srbije članstvo u Evropskoj uniji, ali da to ne znači da će prenebregnuti saradnju sa Rusijom.

Nije lako s Rusijom

Trenutna ruska spoljna politika je na tragu povratka modelima geostrategije, i u tom smislu je energetska ekonomija dio ruske spoljne politike, kaže za Dojče Vele Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbjednosne studije. U tom smislu se čak može reći da je Srbija potrebnija Rusiji nego obrnuto, smatra Fatić. Rusija je izgubila sve strateške saveznike u vezi sa proširenjem NATO-a, a Srbija je ostala jedini saveznik preko kojeg Rusija može da projektuje svoje energetske, političke i odbrambene interese prema Evropi, ističe Fatić.

„Srbija je pod ogromnim pritiskom Moskve. Srbiji nimalo nije lako što je Putin došao. Putin je došao da zavrće ruke u Srbiji. I on je došao da obezbjedi da se potpisani sporazumi sprovode, da se ostvaruje jedan faktički monopolski položaj Gaspromnjefta, preko svojih ‚kćerki firmi' kroz vlasništvo u energetskoj industriji Srbije. I on je došao da obezbijedi da Srbija ne uđe u NATO. To je njegov glavni cilj.“

Može li i NATO i EU i Rusija?

Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije, podsjeća na izjave ruskih zvaničnika, koji su naveli da će u beogradskim razgovorima dominirati tema ruskog prijedloga o novoj bezbjednosnoj arhitekturi u Evropi. To je prijedlog koji je već odbačen od strane Evropske unije (EU), ističe Milić, koja svoju bezbjednosnu politiku bazira na NATO-u. Srbija, ukoliko zaista iskreno želi članstvo u EU, o tome mora voditi računa, kaže Jelena Milić.

„I sada Rusija ucjenjuje Srbiju da se o tome izjasni. Ja mislim da to može da se pretpostavi iz činjenice da je razgovor sa Tadićem trajao mnogo duže nego što je planirano. I ne samo da se Rusija buni protiv članstva Srbije u NATO, nego ona ide i korak dalje. Tako se ambasador Rusije u Srbiji Vladimir Konuzin prije nekoliko dana javno pobunio protiv toga što se ta ideja uopšte razmatra u srpskoj javnosti.“

Republika Srpska i Srbija zavrću ruke Federaciji BiH?

Vijest da se sa Putinom u Beogradu sastao i predsjednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izazvala je pažnju i u Sarajevu. Aleksandar Fatić ocjenjuje da susret Putina i Dodika sam po sebi ne bi trebalo da brine sarajevske političare, ali da ima razloga za razmišljanje šta će biti kada Južni tok stigne u Republiku Srpsku, i onda preko nje dođe do Sarajeva. Energija je tu dio ‘dila' Rusije i Srbije, kaže Fatić.

„Što znači da se faktički čitav taj geostrateški srpski prostor stavlja pod energetsko sponzorstvo Rusije. I bosansko- hercegovačka federacija će faktički zavisiti od dobre saradnje sa Republikom Srpskom i Srbijom za nesmetano dopremanje tog gasa na njenu teritoriju.“

Srbija pravi alternativu EU?

Čitav niz dogovora Srbije i Rusije, kao i najava potpisivanja strateškog sporazuma između dvije zemlje, Jelenu Milić podsjeća na kreiranje alternative u slučaju da bude dovedena u pitanje evropska orijentacija Srbije.

„A evropska orijentacija Srbije nije dovedena u pitanje od strane EU. Poziv i uslovi su i dalje tu. Ta orijentacija je ugrožena zato što vladajuća elita u Srbiji ne čini sve, u stvari čini mnogo toga da sama podrije naš evropski put.“

Očigledno je da je sadašnja strategija Vlade Srbije, pred izbore, okrenuta nacionalnoj solidarnosti sa Srbima u Bosni i Hercegovini, ocjenjuje Fatić. To je sa jedne strane prirodno, ako se ima u vidu sporazum o specijalnim vezama Republike Srpske i Srbije, kaže on. Ali, sa druge strane pitanje je koliko je to pametno, koliko je provokativno za Zapad, i koliko je to fer prema bosansko-hercegovačkoj državi, zaključuje Fatić.

Jelena Milić smatra da će lakmus papir za Srbiju biti potpisivanje bezbjednosnog sporazuma sa EU. To bi značilo da je Srbija praktično odbila ruski prijedlog i prihvatila ono što je evropski sistem bezbjednosti, ocjenjuje Jelena Milić.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednik: Svetozar Savić