1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a

Nijemci protiv proširenja EU

Lindita Arapi video
24. april 2018

Emanuel Makron je prošle sedmice iznenadio javnost rekavši da proširenje na Zapadni Balkan treba da čeka dok EU ne riješi svoje probleme. To odudara od zvaničnog stava Berlina, ali se poklapa sa javnim mnijenjem.

https://p.dw.com/p/2wXoy
Symbolbild Flagge EU Erosion
Foto: Imago/R. Peters

Šta misle Nijemci o proširenju EU?

Zvanična politika Njemačke prema Zapadnom Balkanu svodi se na nekoliko diplomatski formulisanih fraza: da, EU želi da vas primi. Ne, nećete biti zaboravljeni jer imamo hiljadu drugih problema. Ali moraćete prvo da završite reforme, a njih ima još dosta.

Drugim riječima, sve što posljednjih godina ponavljaju kancelarka Angela Merkel, političari gotovo svih stranaka ili recimo izvjestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister, govori da zemlje Zapadnog Balkana imaju svoje probleme koje treba da riješe. A da Evropska unija ima svoje. Ta dva kompleksa problema, prema zvaničnom stavu Njemačke, nemaju veze jedan s drugim i mogu da se riješavaju paralelno.

„Da li ćemo imati 30, 32 (države članice) za par godina? Uz postojeću regulativu to nije izvodljivo", rekao je pred Evropskim parlamentom prošle sedmice Emanuel Makron. Tako je prvi put neko sa tako bitnog mjesta povezao dvije teme, unutrašnju reformu EU i proširenje na Zapadni Balkan. Istini za volju, u svjetlu predstojeće reforme EU izjava Makrona o proširenju nije naišla na poseban odjek u njemačkoj javnosti ili medijima.

Prema Evrobarometru, velikom ispitivanju javnog mnijenja koje se sprovodi za potrebe Evropske komisije, većina Nijemaca nezadovoljna je pravcem u kojem se kreće Evropska unija. U februaru je objavljeno da je razvojem nezadovoljno 51 odsto Nijemaca, što je blizu prosjeka u EU od 49 odsto. Francuzi su nezadovoljni u 52 odsto slučajeva. Očekivano, najmanje povjerenja u EU postoji u finansijskom krizom izmučenoj Grčkoj gdje je nezadovoljno čak 69 odsto građana.

Infografik Karte EU Mitgliedschaft KROBeitrittskandidatenWestbalkanInfografik Karte Westbalkan und EU KRO

Većina Nijemaca protiv proširenja

Gdje je u atmosferi brojnih kriza – od Bregzita, preko finansija do migracija – proširenje EU? Pri tome se iza šifre „proširenja" krije zapravo isključivo šest država zapadnog Balkana. Put Turske ka EU je odavno na ledu, Island, Norveška i Švajcarska ne žele u EU, zemlje poput Ukrajine ili Moldavije još nisu u planu. Radi se, dakle, samo o Srbiji, Crnoj Gori, Kosovu, Albaniji, BiH i Makedoniji.

Podrška daljem proširenju EU u Njemačkoj blago raste, ali je i dalje na niskom nivou. Jedna anketa od prošle jeseni kaže da je svega 28 odsto Nijemaca za proširenje, a 63 odsto protiv. Početkom 2016, na vrhuncu izbjegličke krize, odnos je bio još negativniji: 23 odsto za, 71 odsto protiv.

DW se raspitao na ulicama Bona i, nimalo začuđujuće, naišao na građane koji nisu bogzna koliko upoznati sa stanjem na Zapadnom Balkanu. Nešto se načuje o problemima, o iseljavanju, znaju da desetine hiljada ljudi svake godine dođe u Njemačku… Preovladava stav koji je u saglasju sa onim što je prošle sedmice rekao Makron: prvo da riješimo sopstvene probleme, vidimo šta ćemo i kako ćemo, pa tek onda proširenje.

Dva kolosijeka?

Pitanje od milion dolara je da li ta dva procesa mogu da se odvijaju paralelno? „Nije moguće čekati godinama da se (unutar EU) postigne dogovor, pa da posle toga nastavimo s procedurama (pristupnih) pregovora", rekao je evropski komesar Johanes Han pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta. On se, kako je dodao, zalaže za „jaču i širu Uniju". U prevodu: reforme i proširenje moraju biti dva paralelna kolosijeka.

Junker: „Ne želim da vidim kako se rat ponovo vraća na Balkan“

Da li, do recimo 2025. koja je u Strategiju EU upisana kao orijentacioni termin za pristupanje Srbije i Crne Gore, EU može da sprovede reforme i bude spremna za proširenje? Han je ranije za DW podsjetio da 2025. godina „izgleda daleko, u političkim kategorijama i jeste daleko – tek za sedam godina. Ali to znači zatvaranje pregovora 2023. U principu je ostvarivo, ali je veoma ambiciozno."

Do tada bi, u idealnom slučaju, i EU riješila svoja unutrašnja previranja. A njemački političari bi – vjerovatno tek nakon ere Angele Merkel – trebalo da stisnu petlju i kažu građanima da je na redu još jedno proširenje. Dočekaće ih tada, nema sumnje, naslovi poput onog u tabloidu Bild koji se prije zvaničnog prijema Hrvatske, a povodom finansijske pomoći Grčkoj, zapitao: „Da li ćemo ovdje protraćiti nove milijarde?"

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android