Nostrifikacija diploma - bolan i skup proces

Sabina Ademović studirala je poslovnu ekonomiju u Beču, diplomirala u martu prošle godine i vratila se u Sarajevo. Našla je posao u struci vrlo brzo, već mjesec dana nakon povratka.

„Što se tiče diplome, nisam je do dana današnjeg nostrificirala, mada planiram u skorije vrijeme. Zaposlila sam se, a da moj poslodavac nije ni vidio moju diplomu. Raspitivala sam se o nostrifikaciji i našla se pred popriličnim problemom. Naime, moja diploma je na njemačkom jeziku, a ovdje su mi tražili da se apsolutno svaki program iz mog studija prevede na jedan od jezika koji su u upotrebi u BiH.

To znači da se čak 70 predmeta prevede sa njemačkog, što bi me po sadašnjim cijenama koštalo oko 2000 KM. Mislim da se taj novac može bolje potrošiti,“ kaže Sabina Ademović i dodaje da su joj poznati problemi koje imaju svršeni studenti nekih interdisciplinarnih studija, koji nisu komplementarni sa sličnim fakultetima u BiH. Takve nostrifikacije traju jako, jako dugo. „I skupo je,“ kaže Sabina.

„Novac se može bolje potrošiti“

Mirna Sefo, studirala je na ekonomskom fakultetu u Nizozemskoj, a nostrificirala svoju diplomu u BiH u roku od pet i po mjeseci. Mirna je završila i magisterij u istoj struci, ali postupak nostrifikacije nije mogao da se sinhronizovano obavi za oba stepena studija, nego posebno, jedan po jedan.

„Sve mi je to bilo prilično zamorno i komplikovano. Osim 450 KM za nostrifikaciju diplome o završenom fakultetu, trebalo je još uplatiti 1000 KM za nostrifikaciju magisterija. Kako kaže moja prijateljica Sabina, taj se novac zaista može bolje potrošiti. Tako mi se magisterij ne priznaje i radim kao diplomirani ekonomista,“ kaže ova simpatična djevojka.

Damir Čengić je baš u svemu imao sreće: diplomirao je u SAD-u finansije i ekonomiju na univerzitetu za koji je imao i školarinu. Ni sa nostrifikacijom diplome, po povratku u BiH, nije imao velikih problema.

„Na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, izgleda da to ide najlakše. Osim osnovne cijene od 450 KM, bilo je nešto dodatnih troškova zbog prevođenja dokumenata i sve je na kraju koštalo oko 700 KM, a trajalo je oko dva i po mjeseca,“ kaže Damir i dodaje: „Čuo sam da neki mladi ljudi odustaju od povratka u zemlju zbog previše posla oko nostrifikacije diplome, a to je šteta. Ipak se radi o značajnom obrazovnom potencijalu.“

Obimna dokumentacija

Lejla Smailbegović, viši referent u studentskoj službi Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, kaže da se bosanskohercegovački studenti sa stranim diplomama uglavnom žale zbog obimne dokumentacije koju treba pribaviti za nostrifikaciju.

„A što se tiče priznavanja diploma,“ kaže Lejla, „Mnogo tih diploma priznato je u cjelosti, a to su one diplome gdje je nastavni plan i program ekvivalentan domaćem u omjeru od 60 posto.“ Najteže je sa nostrifikacijom diploma sa prostora ex-Jugoslavije, jer su one, često, sa privatnih fakulteta u Srbiji i Hrvatskoj. „Uglavnom ih upućujemo da nostrificiraju svoje diplome izvan BiH,“ kaže Lejla.

Ali, šta da se radi ako je manji postotak komplementarnosti gradiva od onog 60 posto? „E, tu nastaje problem,“ kaže Lejla i dodaje da se takvi kandidati za nostrifikaciju mogu uputiti na polaganje nekih dodatnih ispita, a to onda, zna potrajati. „A ako je riječ o interdisciplinarnim studijama, šaljemo ih na proceduru Univerziteta u Sarajevu.“ Najviše svršenih ekonomista dolazi iz SAD-a, Malezije i Austrije.

„Kod nas se na nostrifikaciju čeka 60 dana, diploma četvorogodišnjeg studija košta 450 KM, dvogodišnjeg 255 KM, magistarska 1000 KM, a doktorat 1500 KM.“

Kraći postupak

Azra Zvizdić, stručna saradnica za pravne poslove Univerziteta u Sarajevu, lakonski kaže: „Kod nas problema nema i o tome je riječ. Početkom godine, Senat Univerziteta je imenovao jednu komisiju koja je sastavljena od predstavnika šest grupacija Univerziteta i jednog prorektora. Postupak je znatno skraćen i ubrzan i traje između 45 i 60 dana. Od početka godine nostrificirali smo oko 150 diploma.“

Cijene nostrifikacije na Univerzitetu slične su onima na fakultetima.

„Petnaest KM po predmetu dodiplomskog studija, 1000 KM za magisterij i 1500 KM za doktorsku diplomu,“ kaže Azra Zvizdić. Ipak, zašto je nostrifikacija brža i jednostavnija na Univerzitetu u Tuzli?

„Njihova kantonalna vlada je donijela poseban Zakon koji važi samo za taj Kanton, a mi radimo na osnovu Zakona iz 1988. godine i tu je bitna razlika,“ kaže stručna saradnica za pravne poslove, sarajevskog Univerziteta i dodaje da će Bolonjski proces znatno ubrzati i pojednostaviti nostrifikacije stranih diploma. „Već je formirana Agencija za visoko obrazovanje i osiguranje kvaliteta, na nivou države, tako da se uskoro očekuje početak rada Centra za priznavanje inostranih kvalifikacija,“ kaže Azra Zvizdić. I na kraju, da vidimo kakva je uloga državne vlasti u ovom unosnom poslu oko nostrifikacije stranih diploma.

Osnovci se mogu radovati

Esma Hadžagić, pomoćnica ministra civilnih poslova BiH, kaže da njihovo Ministarstvo ima samo koordinirajuću ulogu nad nadležnim obrazovnim vlastima.

„A to je deset Kantona, entitet Republika Srpska i Distrikt Brčko BiH. Otuda ta tolika šarolikost u ovoj oblasti,“ kaže Esma Hadžagić i dodaje da Evropa ne poznaje pojam nostrifikacije.

„Tamo postoji nešto što se zove prepoznavanje diploma. I mi sada, iako bez mandata, u Ministarstvu civilnih poslova, posredujemo u tom prepoznavanju stranih diploma. Ko god nam se obrati sa takvim zahtjevom, mi od matične zemlje gdje se stekla ta diploma, tražimo da nam otprilike kažu o kakvoj diplomi se radi i da li je priznata od univerziteta u toj državi. Te informacije onda prosljeđujemo ovdašnjim obrazovnim vlastima .“

Izgleda da ipak nije sve tako crno. Naročito se mogu radovati sadašnji osnovci. Dok oni završe fakultete, BiH će najvjerovatnije ući u Evropsku uniju. A tamo, diploma završenog fakulteta u BiH, kao dokument koji dokazuje stručnost neke osobe u određenoj oblasti, priznata je u svakoj državi članici. Do tada, sabur.