1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a

Novi bugarski planovi sa gasovodima

Alexander Andreev19. januar 2016

Bugarska planira gradnju petlje gasovoda koju bi zvala „Gasni centar Balkan“. Odatle bi gas mogao da se transportuje u čitavu Evropu – ali ona bi mogla da posluži i kao surogat za gasovod Južni tok.

https://p.dw.com/p/1HfUA
Wirtschaftsbeziehungen zwischen Russland und Türkei Gas
Foto: picture-alliance/dpa/K. Okten

Bugarski premijer Bojko Borisov je obznanio detalje o planiranoj gasovodnoj petlji koja će od Bugarske napraviti najvažnije mjesto za razvođenje gasa u srednjoj i jugoistočnoj Evropi. Zbog budućeg gasnog centra „Balkan“ kod Varne, Bugarska će postati „glavni nadregionalni centar za gas“, rekao je Borisov.

Do planiranog razvodnog centra bi trebalo da stiže gas iz Rusije, Azerbejdžana i Turkmenistana, kao i iz rumunskih i bugarskih nalazišta. Osim toga, preko njega bi mogao da se transportuje i tečni gas sa terminala u susjednoj Grčkoj, dodao je premijer. Doduše, stručnjaci u Bugarskoj smatraju da se računa uglavnom sa gasom iz Rusije. No, pošto EU insistira na diverzifikaciji izvora, Bugarska je, bar na papiru, morala da navede i druge snabdjevače kako bi obezbijedila podršku Komisije EU.

Symbolbild Ukraine Russland Gaspipeline
EU ne želi da se zaobiđe UkrajinaFoto: Sergei Supinsky/AFP/Getty Images

Novca – nema

Ideja da se ruski gas skladišti u Bugarskoj kako bi se od tamo sprovodio dalje, nije realna, smatra ekonomski stručnjak Krasen Stančev. On u razgovoru za DW kaže: „Zaobilaženje Ukrajine u pogledu isporuka ruskog gasa je za Komisiju EU vrlo problematično. Osim toga, ni ruski Gazprom ni bugarski energetski holding, nisu u stanju da finansiraju projekat. Nema mogućnosti da dobiju nove kredite.“

Teškoće u dobijanju kredita je prouzrokovalo loše finansijsko stanje dva koncerna. Osim toga, međunarodne sankcije protiv Rusije su posebno Gazpromu otežale pristup na međunarodno finansijsko tržište. Ovakvi su projekti trenutno neatraktivni zbog niskih cijena gasa. Zaključak Krasena Stančeva je da su okvirni uslovi vrlo loši i da to odvraća investitore.

Nova verzija starih planova

Paralelno sa ovom temom, u Bugarskoj se stalno govori i o tome da će Sofija da nastavi sa gradnjom gasovoda Južni tok, koji je bio proglašen mrtvim. Ruski ministar energije je demantovao takve informacije i rekao da je projekat obustavljen i da se na tome ništa nije promenilo. I Borisov je u parlamentu rekao: „Južni tok je prošlost“. Doduše, bugarski premijer je u istom govoru ipak ostavio malo odškrinuta vrata i za gradnju Južnog toka: izrazio je nadu da bi Rusija mogla da izgradi bar podmorski dio tog gasovoda. Dva cjevovoda sa godišnjim kapacitetom od po 10 milijardi kubnih metara mogla bi da pune skladište kod Varne, koje bi preko novog gasovoda snabdijevalo Evropu. Dakle bila bi to nešto „skromnija“ verzija Južnog toka.

Bulgarien South Stream Pipeline
Projekat Južni tok je zvanično obustavljenFoto: picture alliance/ZUMAPRESS.com

Optimizam Bojka Borisova

Južni tok je bio jedan od najvećih energetskih projekata Evropske unije. Podmorska trasa je trebalo da počinje na ruskoj obali Crnog mora i da izađe na kopno u blizini bugarske Varne. Taj gasovod je trebalo da počne sa radom početkom 2016. Planirana je isporuka od 63 milijarde kubnih metara godišnje. Projekat je u decembru 2014. zaustavio ruski predsjednik Vladimir Putin. Za vrijeme posjete Turskoj, on je zajedno sa turskim predsjednikom Redžepom Tajipom Erdoganom najavio gradnju novog gasovoda: Turski tok. Ali, kada je krajem 2015. došlo do napetosti u odnosima Moskve i Ankare i taj projekat je zaustavljen.

Jedno pitanje je ostalo bez odgovora: šta to Sofija smjera najavama gradnje gasovodnog čvora i protivrječnim izjavama u vezi sa Južnim tokom? Izgleda da bugarska vlada vodi strategiju na dva kolosjeka, u nadi da će s jedne strane istovremeno moći da dobije ruski gas, međunarodne kredite i blagoslov Komisije EU, a s druge strane i da osigura mini-varijantu Južnog toka. Sofija planira da o balkanskoj gasovodnoj petlji diskutuje na sjednici bugarsko-ruskog Odbora za ekonomsku saradnju krajem februara. Bojko Borisov je rekao da se Bugarska trudi da projekat postane „prioritet Evropske komisije“, izrazivši optimizam u tom pogledu.