Novi ispit za Irsku
2. oktobar 2009
U jedinoj zemlji EU u kojoj je ustavom propisano da se o ovakovom ugovoru, mora na glasati na referendumu, petak (02.10.) je odlučujući dan. U odnosu na juni prošle godine, kada su glasači u Irskoj odbacili Lisabonski ugovor sa 53, 4 posto glasova protiv, posljednja istraživanja pred referendum, govore da 55 odsto Iraca sada podržava ovaj ugovor, a da će njih 27 odsto glasti protiv.
U međuvremenu su Irci od EU dobili garancije vezane za dijelove Ugovora koji su i izazvali prvodbitno odbijanje. Tako se Irskoj garntuje pravo na zabranu abortusa, vojna neutralnost i pravo na određivanje taksi. Međutim pred ovaj, ponovni referendum, najviše polemike u Irskoj se vodilo oko teškog ekonomskog stanja u zemlji.
DA i NE politici EU
I dok vodeće partije na čelu sa premijerom Brajanom Kouenom ističu da je irsko DA “jedna od najvažnijih odluka u istoriji zemlje” koja će voditi izlasku iz duboke recesije, partija Šin fejn poziva glasače da kažu NE politici EU koji smatraju odgovornom upravo za krizu u kojoj se i sama Irska našla. Mari Lou Mekdonald predstavnica Šin fejna kaže: “Lisabonski ugovor je loš ugovor. Njime bi se samo nastavila loša politika koja nas je dovela u stanje ekonomske I finansijske krize. I Irskoj i EU potrebne su duboke i konkreten političke reforme, a ne nastavak politike koja nas je dovela u ovaj haos.”
Dok se kao argument za pozitvan glas novom evrpskom ugovoru navodi i lojalnost prama Uniji koja je paketom pomoći spasila irsku Centralnu banku od sigurnog kolapsa, oponenti tvrde da EU ne može ni sama da se izbori sa sopstvenim problemima, kao što je rekordna nezaposlenost, te da je jedini posao koji će se u Irskoj sačuvati usvajanjem ovog ugovora, zapravo posao irskog premijera.
Barozo: Glasajte za efikasniju EU…
U Briselu se sa nestrpljenjem očekuju rezultati iz Irske. Evropski lideri se nadaju da će irsko “da” odblokirati institucionalne reforme, za koje oni tvrde da su neophodne radi efikasnijeg funcionisanja Evropske unije. Novim Ugovorom tako bi se evropskim institucijama, pogotovo Evropskom parlamentu, dali više moći. Ograničilo bi se pravo veta zemalja članica, a EU bi dobila i šefa države i ministra spoljih poslova. Stvorio bi se i novi institucionalni okvir neophodan za dalje proširenenje Unije. Jedan od najvećih zagovornika Lisabonskog ugovora je i predsjednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo:
“Nadam se da će narod u Irskoj glasati za Lisabonski ugovor. To je važno i za Irsku i za EU. EU će implementacijom novog ugovora postati efikasnija u rješavanju problema, ali i u nastupu pred međunarodnom zajednicom. Irska je već osjetila dobrobiti evropske solidarnosti i sada je trenutak da i ona pokaže solidarnost prema ostatku Evrope i da ne blokira zajednički projekat koji razvijamo.”
Poljska i Češka na potezu
Međutim i ako dobije pozitivan odgovor od Iraca, to nije i konačna pobjeda Lisabonskog ugovora. Preostalo je da se Ugovor ratifikuje Poljskoj i Češkoj. I dok je predsjednik Poljske, Leh Kaćinjski, poručio da će potpisati Ugovor čim ga Irci prihvate, predsjednik Češke, Vaclav Klaus, odlučan je u namkeri da odloži stupanje na snagu novog reformskog ugovora dokle god je to moguće. Tako se pred Češkim Ustavnim sudom ponovo našao zahtijev za razmatranje ustavnosti Lisabonskog ugovora, a sam Klaus prihvatanje tog ugovora smatra “izdajom suvereniteta Češke”.
Autor: Marina Maksimović
Odg. urednica: Belma Fazlagić-Šestić