1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a

Novinari u nacionalističkim torovima

14. februar 2011

U BiH je nacionalna kvota važnija od stručnosti osobe koja se bira u odbor javnog servisa, a za etabliranje kvalitetnih medija nedostaje građanske svijesti, kaže Dunja Mijatović, predstavnica OSCE-a za slobodu medija.

https://p.dw.com/p/R0Z4
"Sramotna optuživanja" - mediji u BiH
"Sramotna optuživanja" - mediji u BiHFoto: Cornelia Kästner/DW

Međusobna optuživanja novinara iz Federacije i novinara iz RS-a su sramotna i bacaju ljagu na sve ono što novinari treba da predstavljaju, kaže Dunja Mijatović, predstavnica za slobodu medija pri sjedištu OSCE-a u Beču. Po njoj, među novinarima u BiH nedostaje solidarnosti i oni se, umjesto da se pri radu jednostavno drže profesionalnih kodeksa, stavljaju u određene grupe, odnosno, kako kaže, nacionalističke torove.

"Što mislim da je nešto čega bi svi mi trebali da se itekako pazimo, s obzirom na sve ono što nam se dešavalo sa medijima i što su novinari, odnosno oni koji su sebe nazivali novinarima, napravili ne samo u BiH, nego u bivšoj Jugoslaviji 90-tih. Mislim da onaj ko se okrene tome treba da se prisjeti tih dešavanja i da se okrene profesionalnom novinarstvu. Međutim, mislim da i trenutno imamo problem da mnogi ljudi koji su uključeni u ovakve stvari ne mogu sebe zapravo nazvati novinarima", smatra Mijatović.

Dunja Mijatović
Dunja MijatovićFoto: OSCE

Zakoni postoje, ali nema političke volje

BiH je, dodaje ona, u zadnjih nekoliko godina uspjela da dostigne zavidan pravni i regulatorni okvir za rad medija, on je, u poređenju sa drugim zemljama regiona, na najvišem nivou, na osnovu čega bi se, barem teoretski, mogao zavesti red u trenutnoj situaciji. U BiH postoje institucije koje se ovim problemima mogu baviti, kaže Dunja Mijatović.

"Međutim, izgleda da je problem u tome što nema političke volje da se na tome poradi. Ali ona ne nedostaje samo u medijima nego u svim ostalim segmentima društva, pa se tako oslikava i na medije. Ja sam veliki protivnik onih koji govore da su mediji krivi za sve, da su mediji ti koji kreiraju probleme u društvu, to nije tačno. Pri ovakvim dešavanjima, mediji moraju iza sebe imati političke moćnike kojima je u interesu da se takve stvari dešavaju. Jer isto tako i ono što se dešavalo u 90-tim nije moglo biti samo krivica novinara. Ali je izgleda najlakše samo se okrenuti, uprjeti prstom i reći `to su novinari sve krivi`", smatra predstavnica OSCE-a za slobodu medija.

Na sljedećoj stranici: Vulgarnost jezika u medijima

Vezano za aktuelna obostrana optuživanja medija iz Federacije i RS-a – medijima u RS-u se prebacuje da su "režimski", medijima u Federaciji da nad javnim ličnostima vrše "medijski teror" – Mijatović kaže da profesionalnosti nedostaje na obje strane.

Prostota i vulgarnost jezika u javnosti

"Postoji nešto što se zove vulgaran i nepristojan jezik, postoji takođe nešto što se naziva govorom mržnje. Sa druge strane, neko ko je odabrao da bude javna ličnost, neko ko je odabrao da bude političar; te osobe isto tako moraju znati da sve što rade i sve što ima implikacija na javni interes, mora jednostavno da ima kontrolu. A jedina kontrola su upravo mediji i novinari".

Neslavna uloga i štampe i elektronksih medija - TV zgrada u Sarajevu
Neslavna uloga i štampe i elektronksih medija - TV zgrada u SarajevuFoto: DW

Što se tiče javnih servisa u BiH, kaže Mijatović, njiihov najveći nedostatak jesu njihovi upravni odbori. "Mislim da upravni odbori javnih servisa ne rade svoj posao. Jer kod nas upravni odbori figuriraju kao tijela u kojima gledamo samo da se ispuni nacionalna kvota, da su svi zastupljeni, a da li ti ljudi mogu da rade svoj posao, da li ti ljudi imaju hrabrosti da se upuste u nešto što se zove stvarno upravljanje javnim servisima – ja nisam sigurna! Pola zakona o javnom servisu i sistemu informisanja nije implementirano. Ko ga treba implementirati? Upravo ljudi koji sjede u javnom servisu. Građani plaćaju taksu da bi se to implementiralo. Oni ljudi koji su u menadžmentu i koji rade na tim stvarima moraju obezbjediti novinarima da nesmetano rade svoj posao, a ne da se preko ekrana i u eteru obračunavaju sa svojim neistomišljenicima".

Nema političke volje

Istovremeno, evidentan je i nedostatak političke volje da se uspostavi kvalitetan javni servis, o čemu najbolje govori primjer BHT1, koja bi trebala biti lider kaže Mijatović, ali se izbor dva člana odbora ove kuće blokira upravo u Parlamentu BiH. "Sve ovo što se dešava oslikava naše društvo, a mediji su samo jedan njegov segment".

Dunja Mijatović
Dunja MijatovićFoto: OSCE

Sve, dakle, ukazuje na to da unutar javnih servisa ne postoji nikakva kontrola, te da pojedini novinari, bez da ih bilo ko poziva na odgovornost, mogu kršiti novinarske kodekse, a da je politici često u interesu da se upravo takve stvari dešavaju. "Političarima bi međutim najbolje bilo da shvate da je dugoročno i za njih bolje da imaju kvalitetne i nezavisne medije i javne servise, pogotovu ukoliko pred očima imaju `evropski put BiH` o kojem tako često govore."

U svakom slučaju, kaže Mijatović, vrijeme je da se nešto pokrene u drugom pravcu, da i građani i političari shvate značaj kvalitetnih i nezavisnih medija za jedno demokratsko društvo, jer je BiH od strane Evropske Unije, koja itekako gleda način na koji se mediji ponašaju u našoj zemlji, ponovo viđena u jako ružnom svjetlu. Što će u procesu pristupa BiH Evropskoj Uniji igrati značajnu ulogu.

Autor: Emir Numanović

Odg. ur.: Z. Arbutina