Olakšanje i za korisnike i za lopove

Onaj ko je do sada želio da mu se novac za struju ili telefon, za stan u Francuskoj ili Španiji skida sa bankovnog računa morao je da otvori račun u nekoj od lokalnih banaka. Sada, to funkcioniše i preko granica zahvaljujući drugoj fazi jedinstvenog evropskog platnog prometa, SEPA.

Međutim, sve banke u EU još ne posluju u skladu sa novim propisima – prelazni rok važi do 1. novembra iduće godine. Dojče bank od prvog dana prihvatila je drugu fazu SEPA i njen predstavnik u Briselu Ansgar Titmajer kaže:

„Propisi SEPA o skidanju novca sa računa slični su njemačkim kada je riječ o zaštiti potrošača. Klijent sa čijeg računa je novac skinut može u roku od osam nedjelja da zatraži povraćaj novca ne navodeći razloge“, kaže Titmajer.

Male sume mogu da nestanu i da ne primjetite

Međutim, prema novim propisima, banka koja naplaćuje račune može matičnoj banci da izda nalog za plaćanje, a da matična banka ne mora da traži odobrenje vlasnika računa. Na taj način raste opasnost od prevara i Monik Gojens iz Evropskog udruženja potrošača kaže:

„Većina onih koji naplaćuju usluge – trgovaca ili distributera gasa i struje – poslovaće krajnje ozbiljno. Ipak, ostaje rizik, jer su brojevi bankovnih računa javni, zna ih svako i važe svuda u EU. Pošto više ne morate da izdate nalog za isplatu to znači da bi sa vašeg računa mogli da iščeznu manji iznosi. Moguće je da to ne primjetite odmah, jer su u pitanju male sume“, kaže Gojens.

Donja granica 150 evra

Prema njenom mišljenju, onaj ko želi da se zašititi od prevara trebalo bi matičnoj banci da izda nalog da u principu ne prima nikakav nalog za trajno plaćanje bez konsultacije sa njim. Osim toga, banke su obavezne da obavijeste vlasnike računa prilikom prilagođovanja sadašnjih naloga za plaćanje novim standardima.

Od ovog mjeseca, inače, važe i nova pravila prilikom gubitka keš i kreditnih kartica – vlasnik snosi deset odsto štete ako lopov sa tom karticom podigne novac ili kupi neku robu. Ali, za tih 10 odsto postoji gornja granica:

„To je poboljšanje, jer je i do sada važila granica od deset procenata, ali sada tih deset odsto ne može da pređe sumu od 150 evra“, kaže Ansgar Titmajer.

Autor: Wolfgang Landmesser/ Nenad Briski

Odg. urednik: Svetozar Savić