100212 Damaskus Widerstand

Više stotina pripadnika snaga sigurnosti autobusima je pristiglo u grad: mali broj njih nosi gumenu palicu, većina kalašnjikove ili puške. Po odjeći se ne vidi da li su oni vojnici, policajci ili pripadnici paravojnih snaga. Neki su u civilu, drugi nose maskirne jakne i farmerke, ili pak pantalone od uniforme i pulover. „Mi smo policajci, ali u ovoj situaciji, moramo da improvizujemo," kaže jedan od njih. Po krovovima okolnih kuća stoje neki ljudi, vjerovatno snajperisti.

„Policija je tu samo da bi zaštitila ljude koji se mole u džamiji“ kaže komandant policije. Ne želi da oda ni ime ni rang, da ne bi bio na meti "terorista". Misli na borce u ilegali, koji se protive režimu. Policajci ne pucaju, kaže komandant: "Osim u samoodbrani - to se zna. Ako naoružano lice na nas cilja. Ali, nama je zabranjeno da prvi otvorimo vatru."

Protesti odmah pored džamije

Na drugom kraju Damaska jedan mladić pristaje na razgovor uz obećanje da će njegov glas biti promijenjen. Radi u ilegali, za takozvani lokalni, koordinacioni komitet. Oni organizuju protestne akcije svuda u Siriji, svakog petka poslije molitve u podne, ali uvijek u nekoj drugoj džamiji.

"Naši znaju kod koje džamije se održavaju protesti poslije molitve. Ali, i policija zna. Ona uvijek čeka spremna. I kada demonstranti, poslije molitve, izađu iz džamije i skandiraju protiv režima, policajci nas hapse ili odmah pucaju.“

Zato često ima ranjenih i mrtvih, kaže aktivista te dodaje: „Kad ima mrtvih i ranjenih, trudimo se da ih prebacimo do ljekara. Oni su na našoj strani, u privatnim kućama organizovali su hitnu pomoć. Ako ranjeni budu uhapšeni, pripadnici organa bezbjednosti ih saslušavaju, tjeraju ih da odaju imena saboraca. I na kraju ih primoravaju da potpišu da su na njih pucali teroristi ili naoružani demonstranti.“

Oružje dolazi iz inostranstva

Vraćamo se do džamije. Oficir policije nas prima u improvizovanoj stražarnici pored džamije, odakle komanduje akcijom. Molitva se bliži kraju. Ne isključuje mogućnost sukoba. Postoje neprijatelji vlade, kaže on.

„Oružje dolazi spolja. U Homsu, Hami i Idlibu oružje dolazi iz Libana ili Turske. Sto posto! To važi i za mnoge borce- neki su poznati sirijski gangsteri. Mnogi dolaze iz drugih arapskih zemalja. To su islamisti!“

Mladi Sirijac iz ilegale, s kojim smo razgovarali, međutim, kaže da bi bilo lijepo kada bi imali pomoć iz inostranstva – ali je nema. Pa ipak, predsjednik Asad i njegov režim moraju da odu - kaže on.

„42 godine pod Asadovim klanom su 42 godine korupcije. Od zemlje su napravili zemlju u razvoju. Ni ja, niti grupa kojoj pripadam, nikada nismo dobili novac iz inostranstva,“ kaže ovaj mladi Sirijac.

Autori: Bjorn Blaschke / Mirjana Kine Veljković

Odgovorna urednica: Zorica Ilić