Pitanje bez odgovora: Šta i kako dalje sa BiH?

Iako nije planirano da se na današnjem (10.02.) sastanku Savjeta ministra spoljnih poslova EU razgovara o BiH, situacija u zemlji i eskalacija protesta, uz insistiranje delegacija Slovenije i Hrvatske, nametnuli su Briselu ovo još neodgovoreno pitanje - šta i kako dalje sa BiH? Šefovi diplomatija zemalja članica složni su u ocjeni da je situacija u BiH „teška i zabrinjavajuća“. Zajednički stav je i da BiH mora krenuti naprijed kao jedinstvena zemlja, a većina insitira na odlučnom i jasnom stavu EU. Za sada, o ideji visokog predstavnika, Valentina Inzka, o mogućem slanju dodatnih EU trupa, se ne razmišlja:

„Valentin, moj dragi prijatelj, govorio je o tome kao o hipotetičkoj situaciji“, izjavila je šefica diplomatije EU, Ketrin Ešton. „Najvažnije, u ovom trenutku, jeste da rukovodstvo u zemlji razmisli i razumije ozbiljne brige koje njihov narod ima. Ne da se bave nekim konkretnim pitanjima, već šire o ekonomskoj situaciji. U BiH ima mnogo lidera i vrijeme je da počnu da pokazuju svoje liderstvo, a mi ćemo ih podržati na tom putu“, kaže Ešton.

Ono što se prošlog petka dogodilo u BiH za šefa diplomatije Velike Britanije, Vilijama Hejga, predstavlja „poziv za buđenje“, ali ne samo za bh. političare već i za EU i međunarodnu zajednicu:

„Moramo da uložimo više napora kako bismo pomogli BiH da krene ka EU i NATO i kako bi se stagnacija u vlasti u BiH okončala. To će postati sve važnije pitanje u mjesecima koji slijede“, smatra Hejg.

Prvo rješavati životna pitanja

Pored šefa britanske diplomatije, i ministri spoljnih poslova Hrvatske, Vesna Pusić i Slovenije, Karl Erjavec, pozivaju EU na veći angažman kada je BiH u pitanju. Dok Slovenija predlaže da se u slučaju BiH primijeni „model po ugledu na dijalog Beograda i Prištine“, gdje je sama visoka predstavnica, Ketrin Ešton, preuzela odgovornost za medijaciju u rješavanju problema, zvanični Zagreb dodaje i sljedeće:

„Stav Hrvatske je da se za BiH treba osmisliti jedan specifičan model približavanja EU. Umjesto da se unaprijed moraju rješavati neka specifična pitanja, mi smatramo da bi bilo važno da proces započne, on se ne mora zvati skrining, može prethoditi skiningu, i unutra tog procesa bi se rješavale specifične teme. To znači i da bi se Sejdić Finci i druge teme o kojima se govori rješavale u okviru tog procesa, a ne kao preduslov“, objasnila je Pusić.

Već ranije su evropski analitičari pozivali zvanični Brisel da zarad „pokretanja BiH iz političkog ćorsokaka“ pitanje primjene odluke Evropskog suda za ljudska prva, u slučaju Sejdić Finci, ne koristi kao preduslov za napredak zemlje u procesu evrointegracija, već da to, po mnogima „suštinsko i komplikovano državno pitanje“, rješava postepeno kroz proces približavanja članstvu. U Evropskoj inicijativi za stabilnost (ESI) ocjenjuju da bi EU trebalo da „preispita svoju politiku uslovljavanja kandidature BiH implementacijom presude Sejdić Finci“:

“Smatramo da bi EU trebalo da popusti, da dozvoli BiH da se kandiduje za članstvo. U okviru pristupnog procesa BiH će svakako morati da napravi ustavne reforme i tada ponovo pokuša da primijeni Sejdić Finci presudu“, kaže za DW, Aleksandra Štiglmajer iz ESI.

Očaj nema nacionalni predznak

I dok je na evropskim zvaničnicima da razmotre i dogovore se oko eventualne nove strategije za BiH, ono oko čega su svi složni jeste da je stabilna i jedinstvena BiH važna za stabilnost cijelog regiona:

„BiH je najteži problem koji imamo na Balkanu. Moramo da odbranimo princip da je BiH jedna zemlja, a ne skup tri ili četiri zajednice. Nadam se da i u EU i u BiH ima dovoljno onih koji žele da vide BiH kao jedinstvena zemlja ide u dobrom pravcu“, poručio je ministar spoljnih poslova Luksemburga, Žan Aselborn.

U Briselu se naglašava da je posebno važno da događaji u BiH ne poprime nacionalni predznak, kao i da političari „ne guraju stvari u tom pravcu“. Ocjenjuje se i da je evropski put zemlje jedna od rijetkih stvari koja, bez obzira na etničku pripadnost, ima svoj legitimitet u javnosti BiH:

„Građani BiH su pokazali da njihovo strpljenje ima limit. Kada zemlja nema pozitivnu agendu onda ljudi stavljaju svoju agendu“, smatra slovački ministar spoljnih poslova, Miroslav Lajčak, i dodaje:

„Sejdić Finci nije odgovor na ono što ovi ljudi očekuju. To je ozbiljna porukla političkim liderima u BiH da se manje bave svojim igrama, a više rješavanju socijalno-ekonomskih pitanja. To je signal i za EU da pogleda širu sliku situacije u BiH“, zaključuje Lajčak.

Iz EU poručuju BiH nema taj luksuz da bez ikakvog pokreta gubi vrijeme i čeka sljedeće izbore, ali i da svima mora da bude jasno da iz nasilja i haosa može nastati samo nešto gore, a ne bolje.

Autorica: Marina Maksimović

Odgovorna urednica: Zorica Ilić